Zato nijedna od više akcija tipa „kupujmo domaće“ kod nas i nije pustila korene i promenila navike potrošača kod kojih je cena i dalje opredeljujući faktor prilikom kupovine.
Posle nedavnih slika kako seljaci u više sela u okolini Leskovca uništavaju na stotine tona paradajza zbog srozane otkupne cene, jer je onaj jeftiniji iz Albanije imao bolju prođu, teško da bi se kod nas moglo govoriti o „prehrambenom patriotizmu“.
Prehrambene patriote širom Evrope
Istraživanje objavljeno na stranicama Eurokomerca iz juna meseca pokazalo je da se u vreme pandemije francuski potrošač, tradicionalno veran domaćim proizvodima, u čak 43 odsto slučajeva opredeljuje za hranu proizvedenu na lokalu ili u široj regiji, a za njih 39 odsto glavni kriterijum je francusko poreklo prehrambenog proizvoda. Samo za trećinu ispitanih poreklo je bilo nevažno. Taj rezultat, međutim, relativizuje podatak da je za 57 odsto anketiranih cena i dalje važnija od porekla proizvoda, iako su u vreme zdravstvene krize postali svesni važnosti kvaliteta hrane i njene svežine, gde je prednost na strani domaćeg proizvoda.
„Pozivam na prehrambeni patriotizam, na poljoprivredni patriotizam“, izjavio je tako francuski ministar poljoprivrede Didije Gijom, podstičući sugrađane da pomognu domaćim poljoprivrednicima tako što će umesto paradajza iz Španije, kupovati onaj iz Francuske, iako je skuplji.
I nije bio jedini. Vlada Poljske javno je prozvala 15 prerađivača mleka zbog toga što su tu sirovinu uvozili iz drugih zemalja EU, umesto da je kupuju od poljskih poljoprivrednika kojima će biti date određene privilegije.
Slično su reagovali i u Austriji, ali uz poštovanje međunarodnih trgovinskih standarda i standarda EU.
Predsednica unije farmera Engleske i Velsa od vlade je zatražila da, kada god je to moguće, hranu nabavljaju isključivo iz domaćih izvora, a slične pozive svojim vladama uputila su i ministarstva poljoprivrede Portugalije, Grčke i Bugarske. U Češkoj je pak predložen zakon prema kome u trgovinskim lancima domaći proizvodi moraju da čine čak 85 odsto robe.
Ništa bez para i marketinga
Konsultantska kompanija „Smarter“, specijalizovana za poljoprivredu i prehrambenu industriju u okviru Strategije razvoja poljoprivrede do 2030. godine u Hrvatskoj predvidela je osnivanje Odbora za marketing poljoprivrednih proizvoda. On bi prvenstveno trebalo da sačini strategiju tržišnog nastupa za domaće poljoprivredne i prehrambene proizvode i brendiranje poljoprivrednih proizvoda koji bi kupcu bili prepoznatljivi.
Da li je posle niza neuspešnih akcija, počev još od 2004. godine, novi projekat „Stvarano u Srbiji“ sa oznakom „Čuvarkuća“, koji je pokrenula Privredna komora, dovoljan da preokrene navike domaćih potrošača koje u dobroj meri diktiraju veliki trgovinski lanci koji su u rukama stranaca?
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je pred nama dug put da potrošače ubedimo da kupuju domaće.
„Svi oni trgovinski lanci koji su došli u našu zemlju, kažu da imaju i domaće proizvode i oni se kreću tu oko 30 odsto. Kada pogledate šta je to od domaće robe, to je možda ona koja ima najmanju prođu, ono što se najmanje prodaje, a kada su u pitanju životne namirnice, najzastupljeniji su strani proizvođači“, kaže Papović za Sputnjik.
To, prema njegovom mišljenju, ipak ne može da bude regulisano administrativnim zabranama, jer krši pravila tržišne konkurentnosti i odmah bi nas za to licemerno optužili isti oni koji u svojim zemljama zagovaraju kupovinu domaćih proizvoda.
Jedan poziv ne menja sve
Kupac, kako kaže, pre svega mora da zna koje su prednosti domaćeg proizvoda i šta on time dobija.
Na pitanje da li je u Srbiji bilo razmišljanja poput onih u Hrvatskoj, on kaže da je bilo reči o tome. U sklopu Nacionalnog saveta za bezbednost hrane trebalo je povesti kampanju, ali sredstva za to nisu izdvojena. To je, kako kaže, priča o brendiranju.
„Srbija nije uradila brendiranje, to ne možete da uradite sa sitnim parama. Kada su u pitanju sami poljoprivredni proizvodi, naše proizvode svi kupuju, a mi imamo problem da te proizvode ponudimo, da napravimo jednu ozbiljnu kampanju. Francuzi još u predškolskom uzrastu, pa u nižim razredima osnovne škole drže deci predavanja o tome kako se čuva stoka na farmi, kako se zemlja obrađuje, od malih nogu ih uče da kupuju domaće, koliko se domaća hrana razlikuje u odnosu na druge“, napominje sagovornik Sputnjika.
Tako se, kaže on, stvaraju budući kupci domaćih proizvoda. Nije dovoljno samo pozvati da kupujemo domaće.
Na pitanje kakva je situacija od početka pandemije, on je uveren da smo više kupovali domaće, ali i napominje da je zbog cele situacije u ponudi i bilo manje strane robe.
Sagovornik Sputnjika je, međutim, uveren da će, kada se granice otvore i život vrati u normalu, ljudi opet pohrliti da kupuju strano.
„I to je najveći problem. Jer kada kupujete domaće, vi ste sačuvali jedno, drugo, treće radno mesto i podigli ste svoju privredu“, zaključuje Papović.
