Kako nam je Dželetović rekao, u toj poruci se ogleda nemoć Albanaca jer se prvi put susreću sa tim da moraju da odgovaraju za zločine koje su počinili.
Komentar Haradinajevog advokata Arianita Kocija na portalu „Kosovo onlajn“ bio je da je Dželetovićev roman „Srpsko srce Johanovo“, po kom će američki reditelj Pol Kampf napraviti film sa poznatim svetskim glumačkim imenima, „tipična srpska propaganda“ i da bi tužilaštvo u Hagu trebalo da pozove pisca za svedoka, budući da je roman zasnovan na istinitim događajima.
„Do sad su ih tolerisali zbog njihovih zajedničkih interesa koje imaju na prostoru Kosova i Metohije. Međutim, sada će početi polako da se odmotava to klupko zločina. Dvadeset godina se ćuti o zločinima, ne govori niko ništa. Postoje silne prijave majki koje su gledale kako im odvode sinove pred njihovim očima i to ih odvode komšije, ljudi čija imena i prezimena veoma dobro znaju, sve je to njima predočeno“, kaže Dželetović za Sputnjik.
Albanci traže da o „žutoj kući“ svedoči srpski pisac
Albanci su, da bi „spinovali“, prebacili priču u drugom smeru, snimivši jedan francuski film koji prikazuje Srbe kao trgovce organima. Požurili su, kako kaže, da snime taj film jer su znali šta ih čeka, da će priča o njihovim zločinima ugledati svetlost dana.
„Taj film je prošao neprimećen, jer nije zasnovan na istini, a sve što nije zasnovano na istini ne može ni da traje, a ne može ni da se prikaže svetu. Tako da ih ovo boli izuzetno. Istina je kao voda, ona uvek nađe svoj put. Zaboleće ih istina, jer stvarno su počinili neviđene zločine i ono što mene najviše boli, jeste to što su stradali najbezazleniji ljudi, oni koji nikome ništa nažao nisu učinili“, emotivan je pisac.
Dželetović veruje da će Albanci i dalje ćutati i da će pokušati da dokažu da su nevini. Naše je samo da pitamo gde je tih dve hiljade ljudi koje je nestalo. Ako nije to što mi pričamo, šta je sa njima, neka nam kažu gde su.
„Mnogo je svedoka, o trgovini organima pisali su i Karla del Ponte, Dik Marti. Mnoge čeka stravična istina koju moraju da pogledaju u oči. A upravo se ti zlikovci koji su to radili nalaze na rukovodećim mestima te nakazne tvorevine“, zaključuje Dželetović.
Albancima ušla voda u uši
Prema rečima advokata Gorana Petronijevića, nerealno je da Dželetović bude pozvan u Hag, a postupak Haradinajevog advokata je dokaz koliko je Albancima ušla voda u uši i koliko nisu spremni za bilo kakvu priču osim onoga što je u njihovom interesu.
Petronijević za Sputnjik ukazuje koliko su ovakve reakcije neprimerene bilo kome, a pogotovo ne jednom advokatu koji umetničku i stvaralačku slobodu pokušava da stavi u funkciju politike. Sam predlog da se Dželetović pozove za svedoka u Hagu vidi kao nerealan i sa aspekta pravne nauke.
„Naravno to da nije realno, čak i ako je samom piscu inspiracija bio istinit događaj. A ovde je inspiracija niz istinitih događaja. Neverovatna je stvar da oni sebi dozvoljavaju da se mešaju u jedan deo ljudske delatnosti koja se zove umetnost, ili ljudska sloboda umetnosti“, ukazuje Petronijević.
Trežnjenje iz uloge žrtve
Advokat tvrdi da će ono što će se Albancima sa KiM događati u narednom periodu biti jedno teško trežnjenje:
„Ono što sada rade, ono što se kod njih stavlja pod neke vrednosti, to je uglavnom sadržano u pokušaju njihovog zakona o liku i delu OVK. Dakle, radi se o vrlo problematičnom periodu njihovog razvoja, gde treba da se probude iz uljuljkane pozicije žrtve u koju su planirano uvedeni od strane njihovih mentora - u realnost. A realnost je da oni nisu žrtve. U pojedinim situacijama su bili, ali su u većini situacija bili zločinci. Trgovinu organima su oni ne izmislili, već sprovodili po nalogu i u saradnji sa kriminalnim delom NATO-a. Oni moraju da se probude iz te realnosti i što se brže probude, to će biti bolje za njih“, kaže Petronijević za Sputnjik.
Niko ne sme da čačka dokaze trgovine organima
Prema rečima našeg sagovornika, sve što doprinosi otkrivanju zločinačkog delovanja trgovine organima, koji predstavlja jedan od najtežih i najgnusnijih zločina, jer jedno je ubiti čoveka, a drugo ubiti ga vadeći mu organe, za Albance predstavlja pokazatelj da niko to ne sme da „čačka“. Jer ako se to dodirne i ako se Pandorina kutija otvori, ona će doći do centra NATO-a i doći će se do podataka ko je organizovao to što su sprovodili albanski lideri zarađujući basnoslovne pare za koje su kupovali oružje.
„Zamislite kada se pojave ljudi podstaknuti, recimo, tim filmom i tim umetničkim stvaralaštvom i kažu: „Pa i meni je u tom trenutku presađeno srce, meni je presađen bubreg, meni rožnjača“. Oni se boje internacionalizacije tog problema i njegovog otvaranja. Lično mislim da se toga mnogo više boje njihovi mentori i to je onda jedan poseban problem“, smatra Petronijević.
