„Evropska unija i Rusija mogu da konstatuju da su spremne da pruže svaku moguću pomoć za rešavanje situacije. Ali ovde se radi o tome da li je ta pomoć potrebna rukovodstvu Belorusije i da li se rukovodstvo Belorusije slaže sa tim“, istakao je Peskov komentarišući predlog visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja da ide u Minsk kako bi posredovao u rešavanju situacije.
„Ipak, Belorusija ima legitimno rukovodstvo i to je, pre svega, stvar odluke rukovodstva zemlje“, dodao je portparol.
On je dodao da su mnoge zemlje trenutno spremne da pruže bilo kakvu pomoć Belorusiji, ali „pre svega tu pomoć treba da zatraži sama država“, odgovorio je Peskov na pitanje da li je konkretno Rusija spremna da bude posrednik u mogućim takvim pregovorima.
Dijalog Rusije i beloruske opozicije
Kremlj može samo da pozdravi želju opozicije u Belorusiji da razvija odnose sa Rusijom, ali nije video njihov jedinstven stav u vezi sa tim, dodao je Peskov.
„To je divno, ustvari, to se može samo pozdraviti i zaista se nadamo da u Belorusiji uopšte dominira želja da se nastavi putem razvoja naših bilateralnih odnosa. Ali znate, tamo teško da se može govoriti o nekakvoj jedinstvenoj opoziciji. Tamo postoje različiti predstavnici“, rekao je Peskov novinarima.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
