Ovako analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić komentariše mogućnost da novembarske izbore za predsednika SAD obeleže brojne kontroverze i neregularnosti, a na koje republikanci, a i sam predsednik Tramp, već duže vreme ukazuju nezadovoljni mogućnošću glasanja putem pošte.
Prema njegovim rečima, glasanje putem pošte ima dugu istoriju u Sjedinjenim Američkim Državama, a reč je o takozvanom „glasanju u odsustvu“.
„Osoba koja želi da glasa putem pošte, mora da se za to prijavi i zatraži glasački listić, jer neće biti u mogućnosti da izađe na glasačko mesto. U svakoj državi i opštini za ovakav vid glasanja postoji odgovarajuća procedura i to nije sporno, čak je i sam predsednik Tramp glasao na taj način. Međutim, ono što jeste sporno je ideja demokrata da se glasački listić šalje svima koji su upisani u birački spisak“, objašnjava Kesić.
Kako je moguće pokrasti izbore u Americi
To je, dodaje sagovornik Sputnjika, problematično iz više razloga. Pre svega, ne postoji mehanizam da se provere sve adrese iz biračkog spiska, jer osoba može da bude registrovana na jednoj adresi, a da se u međuvremenu preselila više puta.
„Takođe, dešava se i da su ponekad osobe registrovane u dva mesta, na primer u Kaliforniji i Arizoni. Problem je dakle u tome da se kontroliše birački spisak. Pritom, aktuelni zakon ne predviđa da svako dobija glasački listić poštom, nevezano za to da li su građani to tražili ili ne, tako da bi zakon morao da se napiše drugačije kako bi mogle da se uvedu neke kontrole i regulacije. To je osnovni problem“, napominje Kesić.
Takođe, dodaje naš sagovornik, vrlo je česta manipulacija sa glasanjem putem pošte, odnosno sa takozvanim „odsutnim glasovima“.
„Na primer, u istočnom delu Čikaga gde sam ja odrastao, uvek su postojali stranački organizatori koji su išli od kuće i pomagali ljudima da se registruju za glasanje. Oni bi tada evidentirali i ’odsutne glasove‘, a kada ti listići stignu, oni bi dolazili i ispunili ih za svog kandidata. Takav vid manipulacije je vrlo česta pojava na američkim izborima, a retko kada je sankcionisana, pa verujem da bi se na predstojećim izborima u novembru za tako nešto dobio još veći prostor“, objašnjava Kesić.
U tom smislu glasanje putem pošte sa sobom nosi brojna otvorena pitanja, a do izbora je ostalo veoma malo vremena.
„Ali, demokrate koriste pandemiju kako bi izneli argumente da glasanje na biračkim mestima nije bezbedno i da bi jedino bilo odgovorno da svaka američka država svim građanima obezbedi ’pravo na glas‘. To bi, po njihovom tumačenju, značilo da bi svako dobio poštom birački listić ako se registrovao da glasa. Američki zakon, međutim, nije predvideo tako masovno glasanje i masovno slanje biračkih listića preko pošte“, napominje Kesić.
Sve spremno za dovođenje u pitanje legitimnosti izbora
Naš sagovornik veruje da bi zbog svega navedenog za američke izbore bilo katastrofalno da se uvedu sasvim novi pristup i nova procedura.
„Naravno, već duže vreme u SAD postoji jedna šira rasprava o tome šta znači demokratija — da li demokratija znači da svako preuzme odgovornost za sebe da izađe da glasa i ako nije u mogućnosti da izađe na biračko mesto, da se na vreme prijavi kako bi dobio ’odsutan listić‘ za izbore, ili pak demokratija znači da država preuzima odgovornost na sebe da obezbedi svakome ’pravo glasa‘, što je ono za šta se zalažu demokrate“, ukazuje Obrad Kesić.
On pojašnjava da je u komunističkim sistemima, u određenim državama, postojala obaveza da svaki građanin glasa, što je bilo praćeno državnom kontrolom, pa čak i kaznama za osobe koje nisu izašle da glasaju.
„Pristup koji demokrate imaju, vrlo je sličan tom pristupu, jer oni razmišljaju u tom pravcu — da svako treba i ima obavezu da glasa, a da država ima obavezu da obezbedi najlakši mogući način da građani ispune svoju građansku obavezu. To je nešto o čemu se već duže priča u teoriji, ali sada, gde bi u praksi imali ovaj novi pristup gde se slepo šalje birački listić na sve adrese koje su upisane u biračke spiskove i koje nisu u zadnje vreme kontrolisane, mislim da bi to bila formula za veliku kontroverzu i povod za razne tužbe koje bi dolazile od one strane koja bi na izborima izgubila“, kaže Kesić, uz opasku da zapravo i očekuje pokretanje tužbi u više država nakon izbora, jer je razlika među predsedničkim kandidatima, Trampom i Bajdenom, u određenim državama vrlo tesna.
„Već imamo osnov za tužbe i polemiku oko legitimnosti izbora, jer se u nekim državama počelo sa slepim slanjem listića na adrese svih u biračkom spisku“, zaključuje Obrad Kesić za Sputnjik.
Predsednik SAD Donald Tramp upozorio je u ponedeljak republikance da bi izbori u novembru mogli biti pokradeni i optužio demokrate da koriste pandemiju za krađu izbora. Tramp je to rekao govoreći prvog dana na republikanskoj nacionalnoj konvenciji u Severnoj Karolini, nakon što je ponovno nominovan za republikanskog kandidata na predsedničkim izborima 3. novembra, na kojima će se suprotstaviti demokrati Džou Bajdenu.
