Prethodno dogovoreni susret 27. juna minirala je EU, a predstojeći je pomeren sa 2. na 4. septembar, s mogućnošću da mu prisustvuje američki predsednik Donald Tramp. Međutim, kako je Tramp u izbornoj utakmici i vremenskoj iznudici, nema vremena da dugo kuje gvožđe, već treba brzo da proizvede neki rezultat. Njegov posrednik Ričard Grenel, podseća Jovanović, pošao je od toga da privreda spaja nespojivo i da zato treba forsirati taj pravac.
Amerika sprema lekciju Evropi — na Kosovu
„Očekujem zato da bi sastanak mogao da bude krunisan nekom spektakularnom investicijom, američkom ili njihovih saveznika, što bi zvučno delovalo za svet, a lepo bi izgledalo i za birače u Americi. S druge strane, Evropa bi ostala u pozadini i još jednom dobila lekciju da se stvari na Balkanu mogu pokrenuti samo s Amerikom“, kaže za Sputnjik bivši ministar.
Napominjući da su sve ovo zasad samo pretpostavke, Jovanović ističe da ako bi se postigao neki dogovor u oblasti ekonomije ili infrastrukture, Amerika može biti garant njegovog sprovođenja. Primera radi, i Sjedinjenim Državama bi bilo u interesu da se kroz putnu mrežu jače poveže Jadransko sa Crnim morem.
Konačno rešavanje političkih problema bi se dotle, smatra naš sagovornik, odložilo za neko srećnije vreme, a prihvatio bi se suživot dve strane kao stabilno i trajnije rešenje, što bi i za Srbiju bilo zadovoljavajuće. Ukoliko pak Tramp izbori još jedan mandat na novembarskim izborima, ovakav dogovor bi mogao da bude iskorišćen kao podsticaj za dalje posredovanje Amerike u dijalogu Beograda i Prištine.
Priština loše igra šah
Istoričar i spoljnopolitički analitičar Saša Adamović ukazuje da se ne treba opterećivati datumima i veštačkim rokovima, nego da Srbija pre svega treba da vodi računa o sopstvenim interesima.
On odbacuje spekulacije da bi Tramp mogao da iskoristi sastanak predstavnika Beograda i Prištine da bi ubeležio neki spoljnopolitički poen, jer, kako ističe, američke izbore odlučiće ekonomija, a konstatuje da Grenel i Trampova administracija imaju prilično realan pristup kosovskom pitanju.
„Grenel je uvideo da je taj problem u ovom trenutku nerešiv i krenuo od najrealnijeg, od mogućnosti da postoji ekonomska i infrastrukturna saradnja. Za nas je važan pokazatelj i to što su tu Grenelovu inicijativu na nož dočekali i Brisel, i Berlin, i američka duboka država“, primećuje Adamović.
Komentarišući poruku bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija da bi za Srbiju bilo dobro da sastanak iskoristi kao šansu dok ne dođe u Belu kuću Trampov demokratski protivkandidat Džo Bajden, Adamović kaže je to vrsta pritiska na našu javnost i državu.
„Nisam baš sklon da poverujem Mongtomeriju, bez obzira što on sa tom izjavom nastupa navodno dobronamerno. Mi ne možemo da prihvatimo baš sve što nam se ponudi, a ne uvažava naše interese, pa makar to nudili Grenel i Tramp“, navodi istoričar. Uveren je, kaže, da od Srbije nije moguće iznuditi priznanje Kosova te da je suštinski projekat nezavisnosti Prištine propao.
„Prištinska strana igra kosovsku partiju šaha kao da ju je već dobila i čeka taj konačni potez, ali nikako da ga dočeka. Situacija na tabli se u međuvremenu mnogo promenila, a kad igrač koji propusti dobitnički potez nastavlja da forsira poziciju, pravi grešku i gubi partiju. Nama često kažu da treba da prihvatimo realnost, a to je tobože nezavisnost Kosova, ali treba reći Prištini da ona prihvati realnost, a to je da Srbija nikad neće prihvatiti nezavisnost Kosova. Zaboravljaju da smo mi u tom procesu nadmoćna strana, jer i pored toga što su Kosovo priznale neke velike sile, ono je međunarodno i dalje nepriznato“, naglašava Adamović.
Srbija da bude Švajcarska na Balkanu
Vladislav Jovanović kao još jedan važan adut za Srbiju vidi činjenicu da je glavni pravac američke pažnje pomeren ka Aziji i odnosima s Kinom, dok Balkan postaje drugorazredan.
„U srcu Evrope nije moguće da i dalje opstaje takva divljakuša od tzv. države kao što je kosovska. To će morati da se sanira, a onda će morati da uzmu u obzir i naše interese“, uveren je sagovornik Sputnjika. On predlaže i formulu kako da se u perspektivi trajno reše problemi na Balkanu:
„Ako dobije izbore, Tramp bi mogao da se geopolitički koncentriše na glavnog protivnika Kinu i da neutrališe ambicije Evrope da se otrgne od američkog uticaja. Tu je naša šansa. Tramp bi mogao da shvati da bi naša nezavisnost i neutralnost, pogotovu ako bi bila stalna, njih rešila brige — to bi bila jedna Švajcarska na Balkanu. To nije nemoguće postići, jer mi imamo tradiciju samostalnosti i neutralnosti. A drugi bi mogli da uvaže da nije loše i na Balkanu imati oazu mira i stabilnosti“, poručuje bivši ministar.
