Poznati turski novinar Mehmet Ali Guler primetio je da Zapad nije bio srećan što je Rusija prva proizvela vakcinu protiv korone.
„Po njihovom mišljenju, mesto za tako važan događaj obavezno mora da budu SAD. Međutim, oni ne shvataju da je Rusija sačuvala i razvila nasleđe koje je ostavio za sobom SSSR u zdravstvenoj sferi. Sovjetski zdravstveni sistem je bio vrlo, vrlo razvijen“, podsetio je Guler.
On smatra da to što je Rusija uspela da napravi vakcinu protiv korone, u suštini, pokazuje da je ona nasledila inovativnu ulogu SSSR u razvoju mnogih vakcina.
Sa druge strane, profesor politikologije i međunarodnih odnosa na Istanbulskom univerzitetu Hakan Gunet u kritikama na račun ruske vakcine vidi antisovjetsko i antirusko raspoloženje.
„Neosporna su dostignuća Instituta „Gamalej“ i Rusije u celini u sferi izrade vakcine. Između ostalog, ne mogu se zaboraviti uspesi u izradi vakcine protiv svinjskog gripa i Ebole. Ipak, najoštrije kritike se ne čuju na račun Oksfordskog univerziteta, Nemačke ili SAD koje još uvek nisu predstavile konkretne rezultate svojeg rada u ovom smeru, već na Rusiju“, rekao je Guneš.
Bivši lekar, autor velikog broja istraživanja posvećenih medicini sovjetskog vremena Akif Akalin takođe je ukazao na veliki doprinos SSSR izradi vakcina protiv malih boginja i dečje paralize.
„Socijalistički sistem u sferi zdravstva, za razliku od kapitalističkih država uzeo je za osnovu razvoj preventivnih metoda borbe protiv bolesti. Vakcina je osnova preventivne medicine, zbog čega je vakcinacija dobila tako veliki značaj upravo u sovjetskom periodu. U kapitalističkim državama se nije toliko primenjivala. Za vreme Prvog svetskog rata i nakon njega, u periodu građanskog rata (1917-1923), os epidemije je preminuo sličan broj ljudi kao u Turskoj za vreme narodno-oslobodilačkog rata (1919-1923). To je i navelo da se započne rad na izradi vakcine. U periodu Drugog svetskog rata i nakon njega istraživanja su samo povećana“, zaključio je on.