Prvi američki predsednik koji je ostao upamćen na ovim prostorima po žestokoj reakciji u vezi sa Kosovom i Metohijom je Džordž Buš Stariji.
On se, između ostalog, pamti po tome što je još 1992. godine uputio pismo tadašnjem predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću navodeći da su SAD spremne da upotrebe vojnu silu protiv Srba na Kosovu i Metohiji i u Srbiji u slučaju sukoba na KiM prouzrokovanih akcijama srpskih snaga.
Posle Buša – spomenik na Kosovu za Klintona
Bušov naslednik Bil Klinton na čelu SAD bio je od 1993. do 2001. godine, a tih osam godina će našem narodu zauvek ostati u sećanju kao mračan period.
Sukobi na KiM između takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i bezbednosnih snaga Srbije i Jugoslavije koji su sporadično trajali tokom 1996. i 1997., da bi eskalirali tokom 1998. godine, olakšali su političko delovanje Klintona u smeru stvaranja „nezavisnog Kosova“.
Uz aktivno mešanje u dešavanja na Balkanu sve je kulminiralo kada je Klinton naredio američku vojnu intervenciju u južnoj srpskoj pokrajini.
Tog 24. maja 1999. godine on je potpisao dokument kojim se odobrava ulazak trupa SAD na KiM. Taj potez, u kombinaciji sa NATO bombardovanjem SR Jugoslavije koje je počelo 24. marta iste godine, nakon neuspelih pregovara delegacije Srbije i kosovskih Albanaca, bio je odlučujući korak ka kasnijem bespravnom otcepljenju kosovskih Albanaca.
Za zasluge u stvaranju takozvanog Kosova Klinton je dobio spomenik u Prištini i rado je viđen gost albanskih političara.
Buš „krade“ Kosovo, a njemu - sat
Kurs takve politike prema Srbiji zadržao je Klintonov naslednik i sin Džordža Buša Starijeg, Džordž Buš Mlađi, koji je, po logici američkog scenarija, otišao korak dalje i 2007. godine obelodanio u Tirani da su “SAD odlučile da bi Kosovo trebalo da bude nezavisno”.
„Odlučili smo, verujemo da Kosovo treba da bude nezavisno. Diplomate rade na tome, da vidimo možemo li da nađemo zajedničko rešenje. Ako ne, u jednom trenutku moramo reći - dosta je, i Kosovo je nezavisno“, rekao je Buš tada na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ondašnjnim albanskim premijerom Sali Berišom.
To je ujedno bila prva poseta nekog američkog predsednika Albaniji i tom prilikom Bušu je neko od prisutnih Albanaca ukrao sat.
On je tada obećao da će „SAD pokušati da nađu rešenje da zadovolje i Rusiju i Srbiju, kako bi nezavisnost išla glatko“. Dodao je da ako se to ne desi, „Amerika će izneti rezoluciju“.
Nedugo zatim, 17.02.2008. u Prištini je proglašena nezavisnost Kosova. Prethodno je EU donela odluku o upućivanju misije EU na Kosovo - Euleks. Tim odlukama su prethodile brojne diplomatske aktivnosti, kao i dve runde pregovora Beograda i Prištine.
Po jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, SAD su bile prve koje su je priznale.
Obama video nepostojeći referendum
Nasledniku fotelje u Beloj kući Baraku Obami Kosmet nije bio često „pred očima“. Toliko da je izjavio da je „Kosovo napustilo Srbiju tek nakon što je organizovan referendum – ne mimo okvira međunarodnog prava, već brižno pripreman u saradnji sa Ujedinjenim nacijama i sa susedima Kosova“. Ta izjava naišla je na brojne osude pošto referenduma na KiM nije bilo.
Aktuelni američki predsednik Donald Tramp u izbornoj godini pokazao je interesovanje za kosovsko pitanje, tako što je bliskom saradniku Ričardu Grenelu poverio baš to pitanje. Šef Bele kuće je najavio čak i da će da otvori šampanjac kad se kosovsko pitanje reši.
Iščekujemo, šta će Tramp reći 4. septembra u Beloj kući i da li je počeo da hladi šampanjac za svaki slučaj. Ako se uopšte i priključi sastanku.
Pročitajte još:
- Bela kuća potvrdila: Sastanak Beograda i Prištine odložen za 4. septembar
- Arhitekta haosa: Soroš ulaže stotine miliona da sruši Trampa
