Momčilo Gavrić rođen je 1. maja 1906.godine u Trbušnici u okolini Loznice. Rođen je kao osmo dete od majke Jelene i oca Alimpija Gavrića. Njegova tragedija počinje u trenutku kada je imao samo osam godina.
Početkom avgusta 1914. godine austrougarski vojnici iz Hrvatske domobranske 42. divizije, koja je bila poznata pod zloslutnim nadimkom „Vražja divizija“, Momčilu Gavriću ubijaju oca, majku, babu, četiri brata, tri sestre. Zapalili su mu kuću.
Spletom neverovatnih okolnosti i neverovatne sreće mali Momčilo je ostao živ zahvaljujući ocu koji ga je poslao da nađe zapregu kod strica.
Dobrotvorka Ledi Pedžet ga je zvala Srpski vitez, Miteran mu je 1985.g. dodelio orden, Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. General Lepardije je rekao: "Šteta što niste bili francuski vojnik imali biste spomenik na Jelisejskim poljima".
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) August 23, 2020
MOMČILO GAVRIĆ pic.twitter.com/OWT98gNg0x
Momčilo ostaje sam, bez igde ikoga na svetu i bez ičega. Potpuno sam.
U međuvremenu, nailazi na Šesti artiljerski puk Drinske divizije kojim je komandovao je Stevan Tucović, brat Dimitrija Tucovića. Mali Momčilo je vojsci ispričao šta su neprijateljski vojnici uradili njegovoj porodici, biva primljen u redove puka i počinje da piše neverovatnu životnu i istorijsku priču.
Istorijski podaci kazuju da je major Stevan Tucović, čuvši priču malog Gavrića, naredio vojnicima da svakog dana daju Momčilu Gavriću da puca iz topa tri puta, ne bi li na taj način osvetio porodicu.
Istoriji će ostati poznat kao podnarednik Šestog artiljerskog puka Drinske divizije, kao i najmlađi podoficir na svetu u toku Prvog svetskog rata.
Takođe, vojvoda Živojin Mišić je Momčila Gavrića 1916. godine, kada je Momčilu bilo 10 godina na Kajmakčalanu unapredio u čin podnarednika, a pre toga je posle Cerske bitke sa osam godina stekao čin kaplara.
Momčilo Gavrić preminuo je 28.aprila 1993. godine.