„Uveren sam da danas u Belorusiji ne postoje značajne političke snage koje bi predlagale da se kardinalno ili na neki način pogoršaju odnosi sa Rusijom. One ne postoje“, rekao je Latuško na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, većina političkih snaga i ljudi u Belorusiji zalaže se za dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadnom Evropom.
Latuško je rekao i da je zvao ambasadu Rusije u Minsku kako bi organizovao sastanak sa ambasadorom, ali za sada nije dobio odgovor.
„Kontaktirali smo telefonom, ali za sada neuspešno. Ali zainteresovani smo za takav kontakt“, objasnio je Latuško.
Latuško je dodao da je Koordinacioni savet beloruske opozicije spreman na kontakte sa Rusijom „na bilo kom nivou“, ali sa njima niko nije stupio u kontakt, iako se „daju ocene“.
Prema njegovom mišljenju, Rusiji „nedostaje treći izvor“ o beloruskoj opoziciji, odnosno, stav samog Koordinacionog saveta.
„Tada bi već bilo moguće razgovarati o pouzdanosti informacija. Sa nama niko ne kontaktira“, izjavio je Latuško.
Ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da je teško donositi sud o poziciji beloruske opozicije prema Rusiju, jer se ona menja.
U četvrtak je savet prvi put izjavio da Rusija ostaje strateški partner Belorusije, a ranije su njegovi predstavnici govorili o dobrim i pragmatičnim odnosima.
Dobrodošla pomoć Rusije i Evropske unije
Koordinacioni savet beloruske opozicije pozdravilo bi pomoć evropskih zemalja i Rusije u uspostavljanju dijaloga između opozicije i vlasti zemlje, ukoliko se za to ukaže prilika, izjavila je članica prezidijuma Koordinacionog saveta Marija Kolesnikova.
„Veoma nam je važna podrška i Nemačke i međunarodne zajednice. Ako postoji verovatnoća za pomoć u formiranju dijaloga unutar Belorusije, onda, naravno, i evropske zemlje, kao i Ruska Federacija, mogu doprineti tome. I mi ćemo to pozdraviti“, odgovorila je Kolesnikova na pitanje novinara da li Koordinacioni savet računa na pomoć evropskih zemalja.
Situacija u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
