Kako navodi Ministarstvo, u svom poslednjem ratu Belorusija je izgubila trećinu stanovništva i praktično bila sravnjena sa zemljom, a u znak tuge i sećanja u zemlji je podignuto na hiljade spomenika i memorijala, koji su bili i ostali sveta mesta.
„Mi, vojska, nećemo dozvoliti skrnavljenje ovih mesta. Na njima ne sme biti mesta fašizmu! Ne možemo mirno da posmatramo kako se pod zastavama pod kojima su fašisti organizovali masovna ubistva Belorusa, Rusa, Jevreja i predstavnika drugih nacionalnosti, danas organizuju akcije na ovim svetim mestima. To ne možemo dozvoliti“, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Ministarstvo odbrane je istaklo da od 23. avgusta uzima spomenike i memorijale pod zaštitu i obezbeđivanje.
„Kategorično vas upozoravamo: u slučaju narušavanja reda i mira na tim mestima, više nećete imati posla sa policijom, već sa vojskom“, dodali su u Ministarstvu odbrane.
Protesti u Belorusiji
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
