Komentarišući posredovanje Zapada na postsovjetskom prostoru, Lavrov je podsetio na događaje u Ukrajini, počevši od izbora 2004, pa do 2014. godine.
„Nesposobnost naših zapadnih partnera da pregovaraju prilično je ozbiljna činjenica koju moramo uzeti u obzir i ne samo mi. I sada kada pokušavaju da po svojim obrascima crtaju Belorusiju i istovremeno nude svoje posredovanje... Naravno, nećemo biti ni protiv kakvog rešenja koje prihvati belorusko rukovodstvo u vezi sa dijalogom sa svojim stanovništvom, ali kada Zapad govori da će samo posredovanje uz učešće zapadnih zemalja biti efikasno, svi se još sećaju kako je to bilo u Ukrajini, gde se zapadno posredovanje pretvorilo u potpunu nesposobnost naših partnera“, objasnio je ministar.
Moskva polazi od činjenice da u situaciji sa Belorusijom ne treba nametati Minsku nikakve puteve za rešavanje trenutne krize, smatra Lavrov.
„Polazimo od toga da nema potrebe da se nameću nikakvi recepti. Predsednik (Belorusije Aleksandar) Lukašenko se tokom svojih susreta sa radničkim kolektivima više puta zalagao za dijalog, uključujući reformu ustava“, rekao je ministar.
Komentarišući situaciju u Belorusiji, Lavrov je istakao da će beloruski narod sam odlučiti kako da izađe iz krize bez posredovanja.
„Beloruski narod će sam rešiti kako da izađe iz ove situacije“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Moskva primećuje znake normalizacije situacije u Belorusiji.
„Mislim da su važni očigledni znaci normalizacije situacije. Istovremeno, znam da se to ne sviđa svima i da postoje oni koji žele da normalnu, mirnu struju u kojoj se sada odvija razvoj događaja u Belorusiji pretvore u nasilnu, da izazovzu krv i sve pretvore u ukrajinski scenario“, objasnio je Lavrov.
Ministar je istakao da je situacija u Belorusiji unutrašnja stvar ove zemlje i da se ne smeju dozvoliti provokacije spolja.
„Naš pristup je vrlo jednostavan – ovo je unutrašnja stvar Belorusije. Belorusi su u stanju, s obzirom da su mudar narod, da se izbore sa ovom situacijom. Glavno je da ne bude provokacija nereda spolja“, zaključio je ministar.
Govoreći o odlasku predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka sa vlasti, beloruska opozicija realizuje venecuelanski scenario, smatra Lavrov.
„Oni predlažu pregovore sa aktuelnim vlastima sa samo jednim ciljem – da bi razgovarali o uslovima za odlazak predsednika Belorusije. Predlaže se dalje promovisanje njihovih programa. To je otprilike isto kao u Venecueli, kada je legitimni predsednik proglašen za odmetnika“, objasnio je Lavrov.
On je dodao da beloruski opozicionari koji su otišli na Zapad ne žele mirne proteste, već krv. Prema njegovim rečima, sada se situacija u Belorusiji smiruje, ali to se ne sviđa svima.
„Neki beloruski opozicionari koji žive na Zapadu i odatle pokušavaju da utiču na dešavanja u svojoj zemlji, zaista žele da padne krv, da isprovociraju reakciju beloruske policije, koja sada nikoga ne dira i ne meša se u održavanje mirnih demonstracija“, primetio je on.
„Smatramo to kriminalnim“, naglasio je ministar.
On je dodao da Moskva ne isključuje mogućnost da su bivši predsednički kandidat Svetlana Tihanovska i njene pristalice zainteresovani za dalju destabilizaciju situacije u Belorusiji.
„Očigledno, nisu joj (Tihanovskoj) dozvolili da se smiri, pa je počela da daje političke izjave, pri tome, oštre, zahtevajući da se nastave štrajkovi i protestne akcije. I karakteristično je da sve češće svoje izjave ne daje na ruskom ili beloruskom, već na engleskom jeziku“, istakao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, glavni adresat kome se Tihanovska obraća je, dakle, u „zapadnom pravcu“.
„Možda je, ništa ne tvrdim, svrha takvog poteza je da se zapadne zemlje spreče da se smire i ubede da nastave da se bave ovom situacijom“, rekao je Lavrov.
Ministar je napomenuo da Moskva zna da se ne slažu svi zapadni partneri Rusije sa ovim pristupom.
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.
Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
Pročitajte još:
