U poljima o polu biće samo – krstići. Dosad su ih stavljali samo ljudi koji se nisu bili odlučili kog su pola - transrodne osobe. Ali, kako prenosi portal "Fakti", pošto ti krstići vređaju njihova osećanja, krstići će se koristiti za sve. Potom će i polja u koja su unošeni – nestati.
Plan je da se do 2024. godine potpuno ukine spominjanje pola u ličnim kartama.
Holandska liberalna javnost odluku o uklanjanju pola i ličnim kartama slavi kao još jedan trijumf krajnje bučne manjine tamošnjih transrodnih osoba.
„Odlično je što je vlada prestala da registruje šta imamo u gaćama“, rekao je Brand Bergouver, šef holandskog pokreta Transdžender junion.
Holandija je bila prva zemlja na svetu koja je legalizovala gej brakove nakon što je legalizovala marihuanu. Ubrzo nakon toga, donela je i odluku o legalizaciji transrodnih osoba.
Međutim, u početku je za zvaničnu promenu pola bilo potrebno konsultovati se sa lekarima, pod njihovim nadzorom proći hormonsku terapiju i operaciju za promenu genitalija, pa tek nakon toga ići na sud sa zahtevom za izdavanje potvrde o promeni pola.
U Holandiji je 2013. usvojen zakon prema kojem je postalo moguće pred sudom zatražiti promenu pola sa jednostavnom potvrdom lekara u kojoj piše da pacijent ne priznaje svoj pol. Sudovi su automatski zadovoljavali takve zahteve. To je bio pravi trijumf seksualnih manjina. Holandija se našla u samom vrhu zemalja sa najviše LGBT prijava.
Broj transrodnih ljudi je naglo porastao. Pre 2014. je oko 80 ljudi menjalo pol godišnje, a otada - više od 700 svake godine.
U Holandiji je broj transrodnih ljudi najstroža tajna.
Poučna je i situacija u Velikoj Britaniji gde je nedavno razgovarano o mogućnosti promene pola isključivo na zahtev, bez ikakvih operacija.
U toj zemlji je od 2017. u zatvorima bilo je 125 transrodnih osoba. Njih 60 osuđeno je na duge kazne zbog seksualnih napada. Polovina od tih 60 bila je u zatvoru zbog zlostavljanja dece.
Zahtevajući promenu pola, ti kriminalci su planirali preseljenje u ženske zatvore, gde su uslovi bili mnogo lakši, a okruženje prijatnije.
U obe zemlje velika većina menja muški pol u ženski.
Širenje brojnosti transrodnih ljudi u društvu generiše različite pravne sukobe.
Da li bi im trebalo dozvoliti pristup ženskim toaletima, saunama i svlačionicama? Kako da se bave sportom? Treba li, na primer, da igraju fudbal u muškoj ili ženskoj ligi? Da li muškarac koji sebe proglašava ženom ima pravo da bude sa ženama u bolničkoj sobi, hostelu ili zatvorskoj ćeliji?
Šta ako bivši muškarac iza sebe već ima optužbe za silovanje? Takođe nije jasno kako regulisati komunikaciju bivšeg muškarca sa decom i maloletnicima ukoliko odluči da zaradi dodatni novac u školi ili dečjem kampu?
U Holandiji je novopečenoj ženi-fudbaleru dozvoljeno da igra u muškom fudbalskom timu najvišeg ranga.
Posle svega, u toj zemlji se već otvorilo pitanje: nije li krajnje vreme da se zaštite „biološke žene“?
Međutim, prednost je na strani seksualnih manjina.
U Holandiji se već testiraju najbizarniji modeli društvenih odnosa, koji su u bliskoj budućnosti osmišljeni tako da osobu pretvore u neku vrstu aseksualnog, anacionalnog i neporodičnog, atomizovanog bića, paranoično obuzetog seksualnom različitošću i samoubistvom.
Pročitajte još: