„Očigledno da mozaici neće biti dostupni onima koji žele da ih vide baš kao i u slučaju Aja Sofije, bez obzira na uveravanja turskih vlasti da će biti dostupni za posetioce u svako doba izuzev u vreme muslimanskih molitvi“, rekao je mitropolit.
Kako je rekao, ti mozaici imaju izuzetnu kulturnu vrednost, a kao i Aja Sofija i crkva Hrista Spasitelja u Hori deo je svetskog kulturnog nasleđa i nalazi se na listi Uneska.
Upravo ta crkva je od svih vizantijskih hramova najviše sačuvala svoj prvobitni izgled, rekao je Ilarion.
„Njeni velikolepni mozaici i freske su izvanredni primeri vizantijske umetnosti iz vremena renesanse Paleologa“, istakao je on i sa žaljenjem konstatovao da su turske vlasti prenebregle osećanja hrišćana širom sveta za šta nema razumnog objašnjenja.
Ruska kultura i umetnost su povezani sa slavnom prošlošću Istočnog carstva i zato ne možemo da ostanemo ravnodušni na tako tužne stvari, rekao je on i dodao da takvi postupci teško da mogu da osiguraju neku korist za tursku državu.
