Da li vašu vakcinu mogu da prime ljudi koji su preležali virus korona i može li biti nekih neželjenih efekata?
- Svake godine se ljudi ponovo vakcinišu od gripa, pritom i obolevaju, niko ne postavlja pitanje da li ovde imamo neki problem, da li bi trebalo i sledeće godine da se vakcinišemo, ako smo ove godine imali grip.
O tome se govori zbog ozloglašenog ADE efekta (pojačavanje infekcije - pojava pri kojoj vezivanje virusa za antitela koja ga ne neutralizuju u potpunosti dovodi do toga da on prodire u imune ćelije). O tome sada mnogi govore, ali kada je reč o SARS i SARS -CoV-2, nakon vakcinacije vektorskim vakcinama do te pojave ne dolazi. Ako govorimo o vektorskim vakcinama, sve životinje koje su vakcinisane nisu obolele i preživele su, a nevakcinisane su ili umrle ili imaju veća oštećenja pluća.
Prema tome ovde nema reči o mogućnosti pojačavanja infekcije respiratornih organa, ako se koristi vektorska vakcina. To ne znači da ne treba pratiti i izučavati tu mogućnost. Tvorci vakcina moraju neprestano da prate dejstva vakcine u raznim situacijama i prema različitim pokazateljima. Treba biti veoma pažljiv.
Efekat plućne eozinofilije (povećan broj imunih ćelija koji dovodi do takozvane „citokinske oluje“) se javio prilikom upotrebe inaktivisane vakcine, ali ne i vektorske. To je drugi tip vakcine.
Čak su životinje, koje su primile imunizovane inaktivisane vakcine, preživele. Imale su eozinofiliju, obolele su, ali su preživele. Životinje koje su bile u kontrolnoj grupi su obolele, ali su umirale. O kakvoj respiratornoj infekciji je reč u ovom slučaju? Životinje su bile zaštićene u eksperimentu i nezaštićene u kontrolnoj grupi. Ako ne bi bilo druge vakcine, i kada bi me pitali da li želim da ojačam imunitet sa pratećom eozinofilijom pluća, ja bih izabrao eozinofiliju.
Obzirom da upotrebom vektorskih vakcina ne dolazi do takvih reakcija, onda i nema smisla podizati to na nivo globalnog problema. Takvi problemi nastaju prilikom vakcinacije protiv Denga groznice i drugih groznica. Ali protiv virusa korona nema takvih indikacija, milioni ljudi su ozdravili i nisu pronađeni nikakvi efekti pojačavanja infekcije. Ne dešava se da ljudi koji su preležali virus korona obole još jednom i umru, kao što je slučaj sa Denga groznicom.
Potrebno je pratiti pojavu mogućih efekata pojačavanja infekcije kod svih vakcina protiv respiratornih infekcija, ne samo kod virusa korona. Ali govoriti da je to veliki problem i da postoje efekti koji pojačavaju infekciju i zbog kojih nikada neće biti vakcine, to je glupo. Nisam video ni jedan naučni članak zasnovan na dokazima, koji govori o tome.
Kako komentarišete kritike, da je količina antitela u vakcini veoma mala?
- To je ili nepoznavanje terminologije ili zamena teza. Količina antitela je velika, skoro 1 na 15.000. U medijima su pomešali količinu virusa neutralizatora sa količinom antitela. Sve se nalazi u instrukciji. Da li je uopšte potrebno da komentarišemo ako ljudi vide količinu 1 na 15.000, a pišu 1 na 50. Ako bi napisali da je 15.000 malo, onda bismo mogli da razgovaramo.
Da li postoje neke metodološke razlike u sprovođenju treće faze ispitivanja vakcine u raznim zemljama, koje ne uzimaju u obzir međunarodni komentatori koji govore o ruskoj vakcini?
- Mi ćemo raditi u skladu sa zakonom Ruske Federacije. Ne brinu me komentari da kod nas nešto nije u redu. Uvek će se naći neko ko će tako pričati. U Rusiji se sva klinička ispitivanja vrše u skladu sa federalnim zakonom broj 61.
Ni jedan ekspert, koji živi u Rusiji, neće prihvatiti rezultat koji je dobijen kršenjem pravila. Ako postoje i minimalna odstupanja od protokola, ona su dokumentovana i identifikovana od strane stručnjaka, istraživanje može da bude proglašeno nevažećim i da bude blokirano. Naučnici mogu da budu krivično gonjeni u zavisnosti od obima kršenja zakona. Mi radimo u skladu sa zakonom Ruske Federacije. Ako se nekome ne dopada taj zakon, to je njegov problem.
U komentarima ukazuju na međunarodne standarde, pa bismo želeli da shvatimo kako je to organizovano u drugim zemljama koje prave vakcine. Da li one rade prema zakonima svojih zemalja ili prema međunarodnim standardima?
- Svi standardi su manje-više usklađeni. Jasno je da mnoge zemlje štite svoje tržište, proizvođače i da postoje uslovi za registraciju inostranih preparata na teritoriji svake zemlje. U ovom slučaju i Rusija sprovodi ista pravila.
Mi poštujemo Helsinšku deklaraciju. Prigovori se obično odnose na zakon broj 441, gde je dozvoljeno da se registracija sprovede u skladu sa veoma strogim uslovima. I celokupna kritika se svodi na kritiku tog člana zakona i vladine uredbe. Smatram da je to odlična uredba. Ona vezuje ruke proizvođačima, kontroliše ih, ali im i daje malo slobode. Ja ne vidim nikakav problem. Ako neko želi da kritikuje vladinu uredbu, odlično. Dobro je da u svetu postoji i drugo mišljenje.
Da li su prilikom stvaranja ruske vakcine na njoj radili samo ruski naučnici ili i kolege iz inostranstva?
- Ne, konkretno ova vakcina je napravljena u naučnom centru „Gamalej“, ni sa jednim kolegom iz inostranstva nismo sarađivali. Sama tehnologija je spoj znanja i naučnog iskustva. Naravno, da tu tehnologiju koriste mnogi ljudi u svetu, postoji veliki broj radova, mi znamo njihove, a oni znaju naše, to je opšte naučno polje. Veliki broj istraživanja je napravljen i pre nas.
Mi smo koristili sve dostupne naučne rezultate, koji su iz te oblasti, ali sam razvoj vakcine i njeno stvaranje su sproveli isključivo ruski naučnici.
Pročitajte još:
