„U mrežarniku u Guči rastu prve generacije ovakvog semenskog krompira. Aeroponika podrazumeva da se biljka hrani iz vazduha, a ne iz zemlje. Na taj način postiže se optimalan odnos hraniva i kiseonika. Produžava se vegetacioni period, na kraju stolona formira se krtola i kad dostigne određenu veličinu krompir se bere. Svaka biljka koja se hrani na ovaj način formira oko 20 mini-krtola koje se posle sade u polju“, rekao je za RINU Zoran Broćić profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, prenosi B92.
U specijalnoj laboratoriji radi se na proizvodnji pet sorti krompira, ali i na ponovnoj popularizaciji zaboravljene sorte dragačevski mesečar, koji sada doživljava svoju renesansu. Za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da nastane do 20 tona semena. Kada se radi po sistemu aeroponike, nema sumnje da će takav krompir uspeti na bilo kom prostoru. Prinosi su veći i do šest puta. a to je ono što raduje sve proizvođače.
„Ona daje jednu jaku biljku koja je aklimatizovana, jedino što ne raste u zemlji. Proverili smo na dosta ogleda u Srbiji i u inostranstvu i potpunosti je identična drugim sortama krompira“, kaže Broćić.
Ova inovativnom metodom do sad je u Guči napravljeno hiljade biljaka. Na ovaj način dragačevskom krompiru vratiće se nekadašnji značaj i ono što trenutno uvozimo biće nam na dohvat ruke i to na planini Jelici.
„Mislim da bi trebalo da se vratimo domaćim semenskim autohtonim sortama krompira koje su dosta otpornije na štetočine i koje su aklimatizovane. Treba da se oslanjamo na naše domaće proizvode, a ne na uvoz iz Evropske unije, jer posle pandemije više ništa nije sigurno. Ovde imamo domaći, izuzetan proizvod“, rekao je Milić Domanović, v.d. direktora Centra za krompir u Guči.
