„Belorusija i Venecuela se suočavaju sa sličnim napadima koji se odvijaju prema istom scenariju“, rekao je Areasa za vreme ceremonije dodele ordena beloruskom ambasadoru Olegu Paferovu.
Šef venecuelanske diplomatije je potvrdio „podršku vlade i predsednika Venecuele u ova teška vremena“.
Situacija u Venecueli
Politička kriza u Venecueli traje od 2013. godine, nakon smrti predsednika zemlje Uga Čaveza.
Predsednički izbori u Venecueli održani su 2018. godine, a rezultate izbora nisu priznale mnoge zemlje. U januaru prošle godine u Venecueli su počeli masovni protesti nakon što je predsednik Venecuele Nikolas Maduro položio zakletvu. Njegova ovlašćenja je priznao niz zemalja, među kojima i Rusija. Za privremenog predsednika zemlje proglasio se Huan Gvaido.
Protesti u Belorusiji
U Belorusiji već više od nedelju dana traju masovni protesti protiv rezultata predsedničkih izbora 9. avgusta na kojima je pobedio aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko. Prema rezultatima koje je utvrdila CIK, 80,1 odsto birača glasalo je za Lukašenka, a 10,12 odsto – za njegovog glavnog protivnika Svetlanu Tihanovsku.
Opozicija ne priznaje rezultate izbora i smatra da je pobedila Tihanovska. Prvih dana protesta, snage bezbednosti su za razbijanje demonstranata koristile vodene topove, suzavac, šok-bombe i gumene metke. Kasnije je policija prekinula da rasteruje demonstrante i primenjuje silu. Tokom protesta privedeno je oko sedam hiljada demonstranata, a hospitalizovano nekoliko stotina ljudi, među kojima i pripadnici policije. Poginule su tri osobe.
