„Pre 29 godina u Sovjetskom Savezu je bio pokušaj državnog udara, koji je u istoriju ušao kao 'avgustovski puč'. Neustavni postupci samoproglašenog 'Državnog komiteta za vanredno stanje' produbili su haos u društvu, ubrzavši raspad nekada moćne sile. Slični procesi se danas dešavaju u Belorusiji. Pokušavajući da naruše mir i spokoj u našem domu, ljude pozivaju na mitinge i štrajkove, koji će samo oslabiti ekonomiju naše zemlje“, napisao je Ravkov na Fejsbuku.
Prema njegovom mišljenju, deo građana Belorusije je „poverovao savetima organizatora protesta, ali njima nije potrebna snažna Belorusija“.
„Težeći tome da vrate točak istorije unazad, oni mogu uništiti sve što smo mi postigli upornim i svakodnevnim radom“, upozorio je generalni sekretar Saveta bezbednosti.
Avgustovski puč
Noću između 18. i 19. avgusta 1991. predstavnici najvišeg rukovodstva SSSR-a su, nezadovoljni politikom reformi Gorbačova i projektom novog Saveznog dogovora, stvorili Državni komitet za vanredno stanje u SSSR-u (GKČP SSSR). Dan 19. avgust 1991. godine je u istoriju države upisan kao avgustovski puč. Na taj dan odigrao se pokušaj svrgavanja Gorbačova sa mesta predsednika i promena njegovog kursa.
Nekoliko desetina tenkova se približilo Domu Vrhovnog saveta i Vlade RSFSR na Krasnopresnjenskoj obali. Otpor pučistima predvodili su predsednik RSFSR Boris Jeljcin i rukovodstvo Rusije. Jeljcin je potpisao dekrete broj 59 i broj 61, u kojim je stvaranje Komiteta za vanredne situacije okarakterisano kao pokušaj državnog udara. Savezni izvršni organi, uključujući i snage bezbednosti, bili su podređeni predsedniku RSFSR.
Stanje u Belorusiji
U Belorusiji već više od nedelju dana traju masovni protesti protiv rezultata predsedničkih izbora 9. avgusta na kojima je pobedio aktuelni šef države Aleksandar Lukašenko. Prema rezultatima koje je utvrdila CIK, 80,1 odsto birača glasalo je za Lukašenka, a 10,12 odsto – za njegovog glavnog protivnika Svetlanu Tihanovsku.
Pročitajte još:
