Ovakva odluka razbesnela je građane, ali i organizacije za zaštitu životne sredine.
"Vlasti su odlučile da koriste novac građana i državne resurse da bi izveli eksperiment parka iz doba Jure - saopštila je Džejdi Henson iz Međunarodnog centra za upravljanje tehnologijama i Centra za bezbednost hrane.
"Sada, bez ikakve procene rizika, nastavljaju sa eksperimentom", navodi se u saopštenju.
Pilot projekat je osmišljen kako bi se saznalo da GMO komarci mogu da budu zamena insekticidima koji se koriste prilikom zaprašivanja tigrastih komaraca, koji u sebi mogu da nose denge i žutu groznicu, kao i brojne druge bolesti.
Tigrasti komarci koji su prepoznatljivi po šarama na nogama i prednjem delu stigli su iz Afrike i mogu se pronaći u tropskim krajevima sveta.
Komarac radnog naziva OX5034 je genetski modifikovan tako da ženke umiru dok su još u fazi larve, tačnije pre nego što porastu dovoljno da mogu da ujedaju i prenose viruse. U studiji se navodi da samo ženke ujedaju jer im je potrebna krv da bi legle jaja, s druge strane, mužjaci se hrane nektarom i samim tim nisu prenosioci opasnih virusa, prenose Novosti.
Kako je najavljeno modifikovani komarci će 2021. godine biti pušteni i u okrugu Haris u Teksasu. Američka agencija za zaštitu životne sredine odobrila je početak projekta nakon što je kompanija Oxitek sprovela više godišnje istraživanje o tome kako genetski modifikovani komarci mogu da utiču na čoveka i prirodu.
"Ovo je interesantno veoma, jer je u pitanju decenijski udruženi rad stotina ljudi širom sveta koji su posvećeni tome da čovečanstvo zaštite od zaraznih bolesti", rekao je direktor kompanije Oxitek.
Bitka za Floridu
Vlasti su se odlučile na upotrebu genetski modifikovanih komaraca nakon što su godinama trošili milione dolara na suzbijanje tigrastih komaraca, ali bez preteranog uspeha. Tokom 2009. i 2010. godine zabeležene su epidemije denge groznice, a nakon što su godišnje ulagali više od milion dolara na zaprašivanje i suzbijanje, odlučili su da pomoć potraže od kompanije Oxitek.
Kompanija tvrdi da su komarci već "uspešno testirani" na Kajmanskim ostrvima, u Panami i Brazilu. Navodno je upotreba ovih komaraca dovela do pada u broju tigrastih komaraca za čak 95 odsto.
Ipak, brojni građani SAD su ustali protiv ove odluke i pisali peticije kako bi se zabranila upotreba modifikovanih letećih krvopija. Do sada je peticiju potpisalo skoro 250.000 ljudi koji kažu da ne žele da budu zamorčići.
Oxitek je dužan da obavesti vlasti o puštanju komaraca u prirodu najmanje 72 sata unapred. Nakon toga moraju da neprekidno prate stanje na terenu 10 nedelja i obezbede da nijedna ženka ne preživi do "pune snage".
Iako ovo možda zvuči kao olakšanje ljudima koji svakog leta muče muku sa ujedima komaraca, stručnjaci iz Udruženja za zaštitu životne sredine kažu da postoji velika šansa da će modifikovani geni dovesti do ugrožavanja brojnih vrsta ptica i insekata koji se hrane komarcima.
Eksperiment u Brazilu doživeo neuspeh
Iako Oxitek i vlasti tvrde da je upotreba genetski modifikovani komaraca značajno popravila situaciju u Brazilu, činjenice govore drugačije. Naime, na terenu su zatečeni lošiji rezultati od očekivanih.
Stručnjaci sa univerziteta Jejl su prošle godine saopštili da, iako je u prirodu pušteno nekoliko miliona genetski modifikovanih mužjaka koji su nosili dominantno smrtonosni gen za održivo potomstvo divljih ženki, populacija ovih insekata gotovo da nije smanjena.
Zbog toga su naučnici analizirali uzorke gena transgenih i divljih komaraca pre i nakon eksperimenta, i utvrdili da su neke od divljih vrsta zadržale gene iz modifikovanih sojeva, uprkos početnim tvrdnjama da geni neće ući u opštu populaciju, jer se očekivalo da potomci neće preživeti.
Populacija lokalnih brazilskih komaraca u početku se smanjila nakon što su modifikovani komarci pušteni u divljinu, ali se opet povećala nakon oko 18 meseci, verovatno zbog otpornosti usled mešanja sa sojevima iz Kube i Meksika, navode stručnjaci, ističući da je primećeno i neobično ponašanje divljih ženki koje su brzo počele da izbegavaju genetski modifikovane mužjake.
