Obradovao se najveći deo zemlje kada je obelodanjeno da film „Košare” počinje da se snima, simbolično, na Vidovdan ove godine.
Posle decenija antisrpskih „blokbastera” i filmskih pamfleta u kojima su Srbi negativci i ubice, najavljeno je umetničko delo o čuvenoj bici koja je trajala 67 dana mračnog proleća 1999. godine i u kojoj je poginulo 108 golobradih pripadnika JNA.
Sramotne igre oko Bitke na Košarama
Zadrhtalo je srce mnogima kad su čuli da će biti ovekovečeno epsko junaštvo srpskih vojnika koji su sprečili kopnenu invaziju terorista OVK pomognutim NATO avionima, duboko u trbuh Metohije.
Srećni su bili svi kojima je preko glave hiperprodukcija „umetničkih ostvarenja“ u kojima su mladi Srbi predstavljeni kao desničari, skinhedsi, nasilnici, maloumni delinkventi, zločinci.
Uz pomoć države, Vojske Srbije, nacionalnog Filmskog centra, krenulo se u snimanje autentičnog igranog filma na osnovu svedočenja vojnika koji su preživeli pakao u vrletima i gudurama Košara.
Nije prošlo ni dva meseca od prve klape, a usledio je „neočekivani obrt“, koji podseća na neke trivijalne zaplete u domaćim filmovima, a zbog kojeg bi mnogi morali da pocrvene od sramote. Usledio je – rez.
Obelodanjeno je da je film prestao da se snima, pokuljala je u javnost „prljava voda“, a saznali smo, u najkraćem, da postoji nepomirljiv sukob između filmske ekipe i producenata.
Sve zvuči banalno: producenti zahtevaju od režisera Balše Đoga da promeni scenario i „olakša“ priču kako bi se brže snimili i film i televizijska serija. Autor na to ne pristaje, jer je snimanje odmaklo, i sada je Bitka na Košarama – ponovo žrtva.
Nebitno je ovde da li je u pozadini svega sukob koncepcija, umetničkih pogleda i ideja ili samo ucveljenih sujeta.
Nebitno je i da li se iza spora kriju finansijski razlozi, marketinške zakonitosti, pravila divljeg tržišta koja nagrizaju i kulturu.
Nebitno je čak i da li su se u sve uplele i neke zakulisne političke igre, jer se nekima, naročito spolja, sigurno ne bi dopala filmska saga o junačkoj odbrani srpske zemlje. I takvi danas sigurno seire.
Sve je to nebitno u ovom trenutku.
Bitno je da sa ovom groznom epizodom pod hitno mora da se prekine. Odmah!
Ako to nisu u stanju sami da urade filmski radnici kojima je povereno snimanje, onda bi morao da se umeša neko jači – ministarstvo, vlada, vrhovni komandant.
Jer Bitka za Košare ne sme više nijedan dan da bude predmet sitnošićardžijskog inaćenja i sramoćenja pojedinaca.
Autoriteti koji imaju poluge moći i koji su obezbedili i novac za film, istog trenutka moraju da pronađu rešenje da preseku užasno spletkarenje i natezanje i da se snimanje filma nastavi. Inače će i sami snositi odgovornost za blamantnu i nedostojnu mrlju na istorijskoj bici.
Bitka za Košare nije samo savremeni srpski mit. U taj rat su poslati mladići sa služenja redovnog vojnog roka koji su imali 20, 21, 22 godine. Ostavili su kosti u snegu Prokletija.
Njihovi roditelji, braća i sestre nisu ih dočekali. Ali će zauvek biti ponosni na njih. Kao što će biti ponosna i Srbija.
Zato niko nema pravo da stavlja sebe ispred uzvišenosti teme i da kalkulantski žonglira pred herojima Košara.
Vidovdan, kad je počelo snimanje Košara, jeste nosio uvek i neki usud kroz našu istoriju. Ali danas je Preobraženje – šansa, a u ovom slučaju i obaveza, da se sve opet preokrene.
Pogledajte i:
