„’Moj‘ je bio više istočnjačkog izgleda, sa jačim obrvama. Ja sam njega i napravio, uradio sam fragment — glavu, a ispostavilo se da sam napravio drugog čoveka, a ne Nemanju. Kada je žiri to video, rekli su mi: ’Izgleda da ste napravili drugog čoveka‘. Pokazao sam im čiji sam portret koristio, pa se ispostavilo da je to bio, recimo, njegov praunuk“, ispričao je Rukavišnjikov za Sputnjik.
Na izradi spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države radilo se oko godinu i po dana i u tome je učestvovala cela brigada majstora — učenika i saradnika Rukavišnjikova — skoro 120 ljudi različitih profila.
Gigantski spomenik Stefana Nemanje, napravljen u bronzi, prerezan je na delove kako bi se lakše dopremio do Srbije, gde će ponovo biti sklopljen, ispoliran i patiniran.
Izrada najvećeg spomenika u Srbiji, visine 24 metra i težine 68 tona, bio je veliki izazov čak i za iskusnog Rukavišnjikova.
Da bi tako visoka skulptura bila stabilna, unutar nje će biti jaka čelična konstrukcija. Oko tri metra spomenika biće pod zemljom, a 21 metar iznad zemlje.
Autoru je bilo važno da se njegovo delo uklopi u urbanizam i duh Beograda kao „savremenog grada koji se menja“, a koji je posetio više puta.
„Lepo je što će to biti najveći spomenik u Srbiji, ali je mnogo važnije da bude najbolji i to ne samo u Srbiji. Voleo bih da ima uticaja na odnos prema Srbima, jer dobre skulpture utiču — dolazi mnogo ljudi da ih vidi, a u Beogradu ima puno turista. Želeo bih da to bude jedan od simbola kao što je Hram (Svetog Save)“, rekao je Rukavišnjikov.
Rukavišnjikov je treća generacija skulptora u svojoj porodici, a u njegovoj bogatoj biografiji spomenik Stefana Nemanje zauzeće posebno mesto — ne samo zbog veličine, nego zato što je to i njegov prvi rad jedne velike strane istorijske ličnosti.
Gde i kako se pravio spomenik Stefana Nemanje i da li će ovo biti poslednji rad Aleksandra Rukavišnjikova za Srbiju i Beograd, saznajte u video-prilogu.
Pročitajte još:
