Sva bolna istina nedostatka slobode govora u demokratskim sistemima i na društvenim mrežama, koja se danas ističe više nego ikad, sažeta je u jednoj rečenici diktatora iz subsaharske regije.
Društvene mreže su nastale sa idejom kreiranja potpuno ravnopravnih platformi, gde će svako moći da istakne sopstveno mišljenje i poveže se sa raznovrsnim temama i prijateljima širom sveta.
U prvoj deceniji 21. veka imali smo jednu dominantnu i globalnu društvenu mrežu — „Fejsbuk“, dok su se u drugoj deceniji probili „Instagram“, „Tviter“ i „Tik-tok“. Političari koji na vreme prepoznaju tehnološki trend, mogu dobro iskoristiti čari društvenih mreža. Tako se Barak Obama smatra „Fejsbuk“ predsednikom, dok se Donald Tramp svakodnevno oglašava na „Tviteru“, gde saopštava od toga ko je smenjen sa neke funkcije, do toga kome se uvode sankcije.
Mediji koji uređuju sadržaj ili društvene mreže koje podržavaju slobodu govora?
Vremenom se pokazalo da je tanka linija između platformi koje su nekada bile sinonim za slobodoumnost i demokratiju, do današnjih mreža koje uređuju i cenzurišu „nepogodne“.
„Provera činjenica“ na statusima, selektivno obeležavanje medija kao propagandnih i izbacivanje sadržaja pojedinih medijskih kuća iz preporučenog za korisnike — poslednje su u nizu restriktivnih odluka društvenih mreža prema medijima koje karakterišu kao „neprijateljske“, među kojima je i Sputnjik.
Kompanija „Tviter“ je saopštila da se mediji sa „uređivačkom nezavisnošću“ koje finansira država, kao što su Bi-Bi-Si u Velikoj Britaniji i „En-Pi-Er“ u SAD, neće označavati specijalnim simbolom, dok će ruski i kineski mediji biti obeleženi.
Menadžment društvenih mreža krenuo je da uređuje sadržaj prema sopstvenim preferencijama. Nakon što je kompanija „Tviter“ jedan tvit Donalda Trampa obeležila kao sumnjiv i da bi trebalo proveriti iznesene činjenice, američki predsednik je potpisao uredbu o ograničavanju zaštite društvenih mreža od zakonske odgovornosti za sadržaj koji postavljaju njihovi korisnici.
Kaubojština ili reciprocitet — Afera „Tik-tok“ i „Vičet“
Ne bi se toliko „prašine“ diglo oko društvenih mreža da nije nastala jedna iz Kine — „Tik-tok“, koja preti da postane popularnija od svih američkih. Za jedne je razonoda, dok je za druge politički problem i ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Podaci o korisnicima su zlato interneta i koliko god to bilo nevažno krajnjem korisniku kome ostavlja svoje „internet tragove“, najveće svetske kompanije poput „Gugla“ i „Fejsbuka“ upravo na tome baziraju svoje bogatstvo.
Jedan od problema između kineskih i američkih društvenih mreža je to što se američkim ne dozvoljava pristup kineskom tržištu, dok je aplikacijama iz Kine dozvoljen rad i na zapadnom tržištu. Donald Tramp je potpisao još jednu u nizu izvršnih naredbi u kojoj se predstavnicima kompanije „Bajtdens“, koja stoji iza aplikacije „Tik-tok“, daje rok od 45 dana da se reši svog učešća u poslovanju na tržištu SAD.
Ovom naredbom obuhvaćena je i aplikacija „Vičet“, koja u Kini služi kao centralna infrastruktura na kojoj su objedinjene aplikacije od dopisivanja do novčanika i plaćanja poreza. Najbolji dokaz koliko je pomenuta aplikacija značajna, jeste to što ljudi koji prose u Kini, to rade uz pomoć bar kodova na pomenutoj aplikaciji. Naredbom predsednika SAD, mogu biti ugroženi veliki prilivi novca kompanija poput „Epla“ i „Gugla“, čije internet prodavnice zarađuju od transakcija na kineskim aplikacijama.
U redu za kupovinu „Tik-toka“ — najperspektivnije društvene mreže koju masovno koriste deca uzrasta od 6 do 15 godina, od američkih kompanija našli su se „Majkrosoft“ i „Tviter“, koji imaju vremena do sredine septembra da obave akviziciju celog ili dela kompanije „Tik-tok“ vezanog za vankinesko poslovanje.
Čini se da sve ide ka tome da će internet u budućnosti biti ograničen u okviru država, a to da li će naši internet podaci biti na američkim, kineskim ili nekim drugim serverima, krajnji korisnik svakako neće moći da utiče niti da bira.
Pričati o tome da su bezbedniji i sigurniji serveri američkih kompanija od nečijih drugih, posle afera Snouden i Kembridž analitike, teško da bilo ko može da kaže. Perfektne suptilne metode kontrole u demokratskim sistema dosegle su ako ne i prestigle one za koje se često može čuti da su totalitarne i diktatorske. Dok se naši internet podaci prodaju, uz naše prećutno odobravanje, sloboda mišljenja cenzurisana je i ugrožena i na društvenim mrežama. A do tada nam ostaje upravo ono što je Idi Amin rekao — sloboda pre govora.
O temi odnosa između društvenih mreža i medija, kao i aktuelnoj situaciji sa aplikacijom „Tik-tok“ u emisiji „Tehnogram“ govorio je Zoran Stanojević, urednik internet portala RTS-a.
Pročitajte još:
