Komentarišući demonstracije koje ne jenjavaju i najave koje su zapalile društvene mreže o mogućnosti da Tihanovsku, koja je nakon izbora pobegla u Litvaniju, opozicija proglasi predsednicom te zemlje, Proroković kaže da su evidentne sličnosti sa dešavanjima u Venecueli, gde se, uprkos tome što je na izborima za predsednika izabran Nikolas Maduro, lider opozicije Huan Gvaido samoproglasio šefom države.
„Venecuelizacija“ protesta u Belorusiji
„Međutim, da bismo mogli u potpunosti da povučemo paralelu sa dešavanjima u Venecueli, moramo sačekati reakciju Evropske unije. Brisel je najavio održavanje video-samita vezanog za Belorusiju, a u tim prvim najavama bilo je uočljivo da će oni, pre svega, minule predsedničke izbore proglasiti nelegitimnim, odnosno, neće priznati Lukašenka za izabranog predsednika Belorusije. Sa druge strane, insistiraće na uvođenju sankcija svim ljudima unutar beloruskih vlasti koji su lojalni Lukašenku, što je pritisak na ljude u njegovoj administraciji da se ograde od predsednika ili da ga se odreknu“, smatra Proroković.
Kako navodi, ostaje da se vidi kako će se EU odrediti prema ovom novom detalju u razvoju dešavanja u Belorusiji, odnosno da li će u Briselu priznati Tihanovsku kao novu predsednicu.
Moguća veća kriza nego u Venecueli
„Ukoliko to učine, mislim da će doći do mnogo veće krize od one koja je bila u Venecueli. Naime, geografska pozicija Belorusije je mnogo drugačija, to je evropska zemlja, članica određenih organizacija — ODKB-a, Evroazijskog ekonomskog saveza i Savezne države Rusije i Belorusije, pa takav čin Evropske unije može da proizvede brojne, vrlo konkretne posledice u međunarodnim odnosima. Pitanje je šta Svetlana Tihanovska hoće da postigne. Ako se samoproglasi da bi pojačala svoju političku poziciju, onda ćemo prisustvovati daljoj borbi na unutarpolitičkom planu, koja će potrajati. Međutim, ako tu odluku podrže EU i SAD, imaćemo veliki problem kontinentalnih razmera“, kategoričan je Proroković.
On podseća da su Sjedinjene Američke Države, zajedno sa nizom drugih zapadnih zemalja, priznale samo one ambasadore koji su se usprotivili Nikolasu Maduru. U tom smislu, ukoliko bi se desilo da EU prizna Tihanovsku za predsednicu, članice Unije bi morale da pošalju kući sve one diplomate koje ostaju lojalne Lukašenku, a sam Lukašenko morao bi da odgovori recipročnom merom.
„To u praksi znači da se prekidaju politički odnosi između Minska i zapadnih zemalja. Lukašenko će onda, shodno sporazumima koje ima sa Rusijom, Kazahstanom, članicama ODKB-a i Evroazijskog ekonomskog saveza, tražiti pomoć, pa ovo može da izađe na jedan vrlo kompleksan problem koji će biti teško rešiti“, napominje naš sagovornik.
Dve struje unutar EU
Prema njegovim rečima, unutar Evropske unije postoje dve škole mišljenja, od kojih je jedna za što radikalnije poteze, poput sankcija za Lukašenkove saradnike i delegitimizaciju samog predsednika.
„Druga škola mišljenja se zalaže za to da se ipak postupa opreznije i da se napravi nekakav dogovor ne samo sa Lukašenkom, već i sa Rusijom. Oni uzimaju u obzir da je Belorusija članica tih integracionih celina i da ovo može proizvesti neki ’domino efekat‘ između EU i Rusije, te da nije u igri samo režim u Minsku, već se mnogo krupnije teme ’valjaju‘ iza brda. Koja škola mišljenja će prevagnuti i šta će na kraju biti stav Unije, najverovatnije ćemo videti u sredu ili četvrtak. Mislim da oni u tom pogledu još nemaju definisan stav, jer su i njih, u velikoj meri, protesti u ovakvom obimu i intenzitetu iznenadili“, objašnjava Proroković.
Ima li rešenja krize u Belorusiji
Lukašenko je, primećuje Proroković, u ponedeljak predložio način za izlazak iz krize — ponudio je ustavne reforme na kojima opozicija insistira već deceniju, a nakon toga nove predsedničke i parlamentarne izbore.
„Mislim da bi takav pristup pomogao i da bi doveo do deeskalacije krize, ali je pitanje koliko sada ima želje kod opozicije i njihovih zapadnih sponzora da se ide ka smirivanju situacije. Naime, opozicija je za vikend izvela na ulice širom zemlje oko 200.000 ljudi, što su najveći protesti u istoriji Belorusije, pa je očigledno da su oni u ofanzivi i da im pozicija jača. Zato pretpostavljam da oni misle da u narednim danima mogu čak i da svrgnu Lukašenka“, zaključuje Dušan Proroković.
Podsetimo, protesti u Belorusiji već sedam dana ne jenjavaju. Počeli su odmah nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora na kojima je pobedio Aleksandar Lukašenko sa više od 80 odsto glasova.
