Prvog dana pokretanja programa „Moja prva plata“, već u toku prepodneva su počele da pristižu prijave kompanija iz Srbije zainteresovanih da u svojim redovima, a o trošku Vlade Srbije, vide mlade bez radnog iskustva. Na stranici sajta Privredne komore Srbije (PKS), nazvanom upravo po pokrenutom programu, pojedine kompanije su već otvorile svoje profile i oglasile radne pozicije za koje su zainteresovane, kaže za Sputnjik rukovodilac centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike u PKS, Mirjana Kovačević.
„Očekujemo da se to interesovanje privrednika nastavi i da će oko hiljadu privrednika uzeti učešće u ovom programu koji je otovren prema svima – prema preduzetnicima i pravnim subjektima svih veličina, nezavisno od grane delatnosti u kojoj posluju, kaže Kovačevićeva, napominjući da za ovaj program mogu da apliciraju kompanije i privatnog i javnog sektora.
Do prve plate 10.000 mladih uz uslov - bez iskustva!
Program su danas u Senti u kompaniji „Biospringer“, prvoj koja se prijavila za učešće u njemu, promovisali predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i predsednik PKS Marko Čadež, ukazujući na značaj razbijanja tog začaranog kruga, gde mladima da bi se zaposlili traže radno iskustvo koje nemaju. Pri tom privreda već godinama ima problem sa odgovarajućom radnom snagom i usklađivanjem onoga što se uči u školi i onoga što se zahteva na radnom mestu.
Vlada Srbije je izdvojila više od dve milijarde dinara za program koji će obuhvatiti stručno osposobljavanje 10.000 mladih do 30 godina u kompanijama na konkretnim radnim mestima, čime će steći prvo radno iskustvo i kasnije mogućnost lakšeg zapošljavanje. Država je mladima sa završenom srednjom školom obezbedila mesečnu naknadu od 20.000 dinara, a za one sa fakultetskom diplomom 24.000 dinara.
Suština je, kaže Kovačevićeva, da se mladi nađu u realnom radnom okruženju i steknu to iskustvo u trajanju od devet meseci, ali je to i prilika za poslodavce da po osposobljavanju mladih profilišu svoje buduće kadrove u skladu sa svojim potrebama. Oni posle tih devet meseci mogu da zaključe ugovore o radu sa tim mladim ljudima, naravno ukoliko se dogovore, pronađu, prepoznaju, napominje naša sagovornica.
Nezaposlenost mladih preko 20 odsto
Ona napominje da je upravo populacija do 30 godina najugroženija kada je u pitanju nezaposlenost.
„Prema anketi o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti je 25,5 odsto u uzrastu od 15 do 24 godine. Pošto je program fokusiran na one do 30 godina, to znači da je njihova stopa nezaposlenosti između 20 i 25 odsto. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je krajem jula bilo oko 90.000 mladih koji imaju završenu srednju školu ili fakultet, koji su još nezaposleni. Ovaj program ima u vidu 10.000 mladih, što znači da priličan broj mladih sa evidencije može na ovaj način da reši taj svoj problem“, ocena je Kovačevićeve.
Ona napominje da će na sumu koju je opredelila država svakom mladom u okviru ovog programa i poslodavci imati mogućnost da daju svoj doprinos i uvećaju tu svotu. Očekivanja su da će to da se dogodi, kakao kaže, možda ne prvih mesec, dva, ali je to u kasnijem periodu verovatno ukoliko se saradnja bude lepo odvijala.
„Ovo je jedna od mera u okviru paketa podrške privredi u vreme pandemije, čime se stvaraju mogućnosti za smanjenje nezaposlenosti mladih i ujedno se rešava problem nedostatka stručnih kadrova kod poslodavaca, pa se bržim uvođenjem u posao mladih stvara mogućnost da i kompanije bolje posluju. Sve ukupno to jeste podrška i privrednom i društvenom razvoju“, objašnjava naša sagovornica širi aspekt ove mere.
Ukoliko ovaj prvi korak bude uspešan, Kovačevićeva kaže da se nadaju da će ovaj program biti nastavljen, s obzirom na veliko interesovanje koje postoji i kod poslodavaca i kod mladih i da je to radno iskustvo i uvođenje u posao do sada bio kamen spoticanja i za jedne i za druge.
Da pokažu šta znaju
Vlasnik i direktor kompanije „Sirogojno“, koja je već pokazala interesovanje za ovaj program, Rade Ljubojević kaže za Sputnjik da mladi ljudi koji završe školu sada imaju šansu da pokažu ono što znaju.
„Svakako da kod poslodavaca postoji jedan strah da primaju početnike, jer praktično dolaze iz škole i nemaju nikakvo praktično iskustvo. Tokom devet meseci početnik će dobiti nadoknadu, ali što je još važnije i šansu da se dokaže i pokaže šta zna, kao i kakvo ima interesovanje za posao koji radi i za poziv za koji se opredelio, koliko kod njega ima želje za napredovanjem i upijanjem novih saznanja, kaže prvi čovek firme iz Požege, jedne od naših najuspešnijih kompanija u proizvodnji smrznutog i sušenog voća, prisutnih na tržištima više od 40 zemalja sveta.
Kompanija je i tokom pandemije koronavirusa zaposlila 25 radnika i u prvoj polovini godine zabeležila 35 odsto veći izvozni učinak nego u isto vreme prošle godine.
Ljubojević čija firma, takoreći, ima stalno otvoren konkurs za prijem novih ljudi, kaže da imaju dobra iskustva sa mladima.
„Čak imamo i stav da vrlo rado primamo mlade ljude i da ih oblikujemo prema onome što naša firma zahteva i kakve potrebe ima. Iskustva su nam dobra, a ovo je još jedno ohrabrenje za mlade da konkurišu i onde gde smatraju da neće dobiti posao jer se pribojavaju da njihove mogućnosti nisu tako velike da rade u takvim firmama. Sada im je ovo jedan podsticaj da to urade“, smatra vlasnik „Sirogojna“.
Menadžer za odnose sa javnošću u kompaniji „Tifani prodakšen“, Tamara Karapandžić kaže da je ovo prilika da pronađu kadrove koji su im neophodni. To ih je opredelilo da apliciraju za program, ali kaže i pozitivno iskustvo koje imaju sa projektom dualnog obrazovanja u koji su se uključili pre tri godine.
„Mi ovo vidimo kao jedan vid nadogradnje tog formalnog školskog brazovanja za mlade kadrove koji budu došli u firmu. Mi zasad imamo deficit na poslovima modnog krojača i modelara odeće, a verovatno će u budućem periodu tu biti još nekih dodatnih profila“, kaže ona za Sputnjik.
Na pitanje koliko bi mladih mogli da prime, ona kaže da će to zavisiti od odluke poslovodstva na osnovu kapaciteta firme, ali napominje da su do sada po generaciji upisivali osam do 10 đaka iz dualnog obrazovanja, pa bi okvirno moglo da im se pridruži i pet do osam mladih u okviru danas pokrenutog programa.
„Tifani prodakšen“, sa sedištem u Čačku, postoji već 38 godina i cela proizvodnja je u Srbiji, a žensku i mušku odeću i prateći program koji proizvode, osim u Srbiji, plasiraju i na tržištu Crne Gore, BiH, Hrvatske i Mađarske. Zapošljavaju oko 130 ljudi, a sa kooperantima koji obavljaju usluge šivenja ima oko 600 zaposlenih širom Srbiji, od juga zemlje do Vojvodine.
Posao je cilj
Na pitanje da li će mladi, osim na uplatu sredstava države Srbije, eventualno moći da računaju i na finanijsku podršku firme, ona kaže da je ta odluka na poslovodstvu, ali i upućuje na iksustvo u okviru dualnog obrazovanja. Kompanija od početka učešća u tom projektu plaća deci vreme provedeno u firmi, pružajući im tu vrstu motivacije iako nije imala tu obavezu.
Karapandžić kaže da bi mladi po završetku programa mogli da računaju na posao u Tifaniju.
„To i jeste cilj. Mi smo i u projekat dualnog obrazovanja ušli sa ciljem da popunimo deficitarne kadrove i da zaposlimo i damo priliku mladima da dođu u kompaniju, da radimo na nadogradnji i same kompanije i kadrova koje imamo u firmi, na jačanju našeg tima. Ukoliko se pokaže da su mladi zainteresovani, da imaju volju i želju svakako mogu ostati u firmi“, kaže naša sagovornica.
Prijavljivanje poslodavaca na sajt „Moja prva plata" trajaće do 25. septembra, mladi koji žele da se osposobljavaju u kompanijama, mogu da se prijave od 1. do 15. oktobra, dok će se od 1. novembra obavljati povezivanje kandidata i poslodavaca koji su oglasilili radne pozicije.
