Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta za bezbednost u Banjaluci, podseća da nije prvi put da se u Kladuši i okolini dešavaju teški incidenti i napominje da se plaši da će ih biti sve više.
Sarajevo ignoriše opasan problem sa migrantima u Bosni
„Ignorisanje aktuelnih problema dovodi i dovodiće sve češće do incidenata između domaćeg stanovništva, migranata i onih koji ih prebacuju. Stanovništvo u Kladuši koje je okupiralo migrantski kamp, želelo je da vlastima pošalje poruku da nešto moraju da preduzmu zbog velikog broja migranata“, veruje Ćeranić.
Naš sagovornik napominje da migranti nisu samo problem građana ovog mesta, već celog Sanskog kantona.
„Oficijelne su procene da ih je oko 8.000, ali verovatno ih ima i više koji nisu registrovani. Postoje ti kampovi koji su neuslovni, ali i nebezbedni. Migranti kradu meštanima stoku, što kod stanovništva, naravno, izaziva revolt. Bezbednost je pogoršana, policija više nema ni mogućnost da ih kontroliše. Policijske patrole broje po četiri policajca. S druge strane, migranti se kreću u velikim grupama, a imaju navike i kulturu koji odudaraju od života koje praktikuje domaće stanovništvo“, napominje Ćeranić.
Paradžemati kao oslonac migrantima
Ovaj problem je rešiv samo sa nivoa iz Sarajeva, a migranti koji su sada u BiH ne dolaze iz ratom zahvaćenog područja, već su to takozvani ekonomski migranti iz Pakistana, Maroka i drugih država. Dakle, iz država koje ne preduzimaju ništa što bi trebalo jer se radi o njihovim građanima.
„Vlasti, odnosno, institucije BiH okreću glavu od sve većih problema vezanih za migrante. Ne znamo šta će se dalje dešavati, a čini se da će migranata biti sve više“, smatra sagovornik Sputnjika.
Dodatna opasnost, kaže on, na koju su upozorili i iz Islamske zajednice, jesu takozvani „paradžemati“ koji muslimanske vernike okupljaju mimo priznatih struktura, a predvode ih samozvani imami koji nude radikalnu interpretaciju islama. Za sada ima 11 takvih grupacija širom BiH. U nekim od tih objekata okuplja se 10 do 30 ljudi, osim kada se organizuju posebne tribine ili predavanja na kojima ih je veći broj iz BiH, ali i iz dijaspore.
Takvu jednu zajednicu predvodio je i Husein Bilal Bosnić, koji je osuđen na sedam godina zatvora zbog podsticanja na terorizam, jer je svoje sledbenike motivisao na pridruživanje takozvanoj Islamskoj državi.
Migranti van kontrole
„Vehabijska organizacija je sve jača u BiH i pre nekoliko godina su islamski zvaničnici pokušali da ih ili ugase, ili da ih privedu k sebi. Ishod je da je od 42 paradžemata, koliko ih je bilo pre tri godine, sada aktivno njih 11. Sve dok postoji i jedan, oni su opasni. Naravno da se migranti oslanjaju na njihovu široku mrežu i oni čine strukturu koja nije nimalo obećavajuća po bezbednost“, dodaje Ćeranić.
Javnost ne zna šta se zapravo dešava u tim ilegalnim džematima, gde se islam drugačije praktikuje. A očito je da postoji sprega migranata sa ovim grupacijama.
