„Premijeru Bojku Borisovu se javno ne dopada to kako je uništio zemlju u poslednjih deset godina. On želi da mu dozvolimo da je iznova uništi. Premijer želi da okupira celu zemlju radi sopstvenog opstanka, država je doslovno talac“, izjavio je predsednik, prenosi „Bugarski nacionalni radio“.
Radev je podsetio na proteste Bugara koji traju već 40 dana u čitavoj zemlji i u inostranstvu.
„Vidite šta se događa s ljudima već 40 dana. Najveći strah aktuelne vlade je elektronsko glasanje. Zato i pratimo kako odugovlače i pratimo tu krizu“, izjavio je Radev.
„Cilj Borisova je da ne govorimo o korupciji i bezakonju, da zaboravimo da želimo njegovu ostavku. Izlaz je u ostavci. Mi zahtevamo trenutnu ostavku. Dnevni red je jasan: trenutna ostavka bez ikakvih uslova“, zaključio je predsednik.
Nacrt novog bugarskog Ustava ograničava ovlašćenja Radeva?
Bugarski informativno-analitički sajt „Mediapul“ piše da nacrt novog Ustava koji je predložio Borisov zapravo samo ograničava ovlašćenja bugarskog predsednika, dok povećava ovlašćenja glavnog tužioca.
List podseća da je Radev već iskoristio svoje ustavno pravo i vratio na ponovno razmatranje kandidaturu aktuelnog glavnog tužioca Ivana Geševa prošle godine, međutim predložene izmene više ne pružaju takvu mogućnost predsedniku.
„Deo ustavnih ovlašćenja predsednika omogućava mu da ima bar uticaj na izbor ‘tri najviša lica’ u sudskoj vlasti (predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika Vrhovnog administrativnog suda i glavnog tužioca). Najviše što predsednik može da uradi (prema sadašnjem Ustavu) je da vrati na ponovno razmatranje kandidaturu za koju je Vrhovni sudski savet glasao ranije, ali nakon ponovljenog glasanja mora da potpiše ukaz“, piše „Mediapul“.
Ranije je predsedavajuća parlamentarne grupe vladajuće stranke GERB Danijela Daritkova iznela predloge premijera u parlamentu. Predlaže se da se broj poslanika u Narodnoj skupštini smanji sa 240 na 120, kako je u petak rekao i sam Borisov. Istovremeno, šef vlade je tada rekao da se kontrola nad aktivnostima glavnog tužioca u nacrtu novog Ustava povećava, kao i da predložene izmene predviđaju da predsednik zemlje više neće moći da imenuje glavnog tužioca i potvrdi njegovo imenovanje. Umesto toga predlaže se da predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika Vrhovnog administrativnog suda i glavnog tužiloca imenuje Vrhovni sudski savet.
Pročitajte još:
