Prema najnovijim podacima Evrostata, industrijska proizvodnja u junu u EU je porasla 9,1 odsto u odnosu na maj kada je uvećana 11,6 procenata. Na godišnjem nivou, pak, u odnosu na juni prošle godine, zabeležen je pad od 11,6 odsto.
Od virusa zavisi - on se pita za sve
Na pitanje šta možemo da zaključimo iz ovih podataka, mogu li podaci iz maja i juna da upućuju na ocenu da industrija više neće ići nizbrdo, profesor ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Savić ukazuje na dva zaključka:
„Jedan, koji ohrabruje, je da se mada epidemija traje, industrijska proiozvodnja ipak oporavlja, a drugi koji je važniji i pesimističniji da je na međugodišnjem nivou to još uvek vrlo visok, dvocifren pad, što znači da smo još daleko od situacije u koju ćemo, što bi ekonomisti rekli stati na nogu“.
Kako će se stvari kretati u narednom periodu zavisiće, kaže, od toga da li će se epidemija smirivati, ili će ponovo krenuti. Svi očekuju da tokom ova dva meseca dođe do smirivanja ali se, s prelaskom jeseni u zimu, epidemiolozi pribojavaju spajanja sezonskog virusa gripa i ovog Kovida 19.
On napominje da se mimo očekivanja, tokom leta desio veliki rast broja zaraženih i umrlih svuda u svetu i na severnoj i južnoj polulopti, što ukazuje da mi o koroni i dalje vrlo malo znamo i da će ona ići svojim tokom. Zato smatra da je jedina nada u narednim mesecima u efikasnoj vakcini.
Ali, i za to je potrebno vreme, što znači da će i oporavak industrijske proizvodnje, ali i ukupnog BDP-a sveta ići mnogo sporije, nego što se to sada čini. On podseća da je do njenog oporavka u maju i junu došlo kada je broj slučajeva zaražavanja u Evropi postao simboličan, a onda se u julu svuda u svetu desilo to što niko nije očekivao.
Juni kao parametar
Na pitanje koji će to pokazatelji da nam signaliziraju da se ipak stalo na noge, Savić nema sumnju da je to nažalost samo onaj medicinski. Neće biti moguće obnavljanje globalnog lanca snabdevanja sve dok postoji preporuka fizičke distance među ljudima, napominje on uz podsećanje da je globalizacija učinila da se gotovo nijedan proiozvod ne proizvodi samo u jednoj zemlji. Na jednom proizvodu radi čak deset kompanija iz celog sveta i u situaciji u kojoj saobraćaj teško funkcioniše i kompanije nisu povezane, nema ozbiljnog oporavka proizvodnje, izričit je naš sagovornik.
Tek kada medicinski pokazatelji budu na nivou junskih onda možemo da se nadamo da će oporavak proizvodnje biti brži nego što u ovom trenutku izgleda, nema dilemu Savić.
Srpska sreća u nesreći i rizici
Na pitanje kako u svetlu ovih podataka Evrostata možemo da sagledamo situaciju u Srbiji koja je u najvećoj meri oslonjena na privredu EU, naš sagovornik ukazuje na jednu, u ovoj situaciji, po nas dobru okolnost.
„Mi imamo sreću u nesreći što je dobar deo našeg BDP-a domaćeg porekla, gde mi to možemo da kontrolišemo. Učešće spoljne trgovine u našem BDP-u je ispod 50 procenata. To učešće u Holandiji, Belgiji, skandinavskim zemljama je preko 90 odsto, pa one trpe veću štetu“, objašnjava Savić.
Po njegovom mišljenju, postoji nekoliko rizika za oporavak srpske privrede.
„Jedan je vezan za strane kompanije u Srbiji koje su deo tih globalnih lanaca snabdevanja i gotovo nijedna nema finalni proizvod koji će se samostalno pojaviti na tržištu nego se ugrađuje u nekim drugim zemljama u finalne proizvode. Ako te kompanije kojima oni isporučuju poluproizvode ne funkcionišu, a vidimo iz podataka da nemačka industrija , posebno automobilska, poprilično loše stoji, znači nema rada ni za naše kompanije“, upozorava profesor ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Zato će, dodaje on, njihov oporavak zavisiti od oporavka industrije u drugim zemljama.
Po oceni Savića, druga ranjiva tačka je srpski izvoz koji je poslednjih godina značajno rastao i mimo ovih stranih kompanija, a taj izvoz je dve trećine bio usmeren na EU, pre svega Nemačku i Italiju koja je posebno pogođena krizom u kojoj je bila i pre pandemije.
Na rast srpskog BDP-a u velikoj meri, kaže Savić, utiču i kineske kompanije, RTB Bor i smederavska železara, a oni su deo globalne privrede.
