S obzirom na podatak Međunarodne organizacije rada pri UN, da je samo od aprila do jula bez posla u svetu ostalo 300 miliona ljudi, a samo u Americi državnu pomoć tražilo 40 miliona onih koji su ostali bez posla, ne čudi talas napuštanja velikih gradova.
Šta čovek bez posla, ili sa znatno smanjenom platom, može da traži u velikim gradovima sa velikim izdacima za zakupninu stana ili poslovnog prostora i sa troškovima života koje ne može da podmiri. Najveći broj država je među prvim merama imao pomoć onima koji su ostali bez posla, ali ona, jasno je, ne može da traje u nedogled i biće sve manja.
Veliki povratak iz gradova u provinciju
Zato ne čudi talas koji je zapljusnuo pre svega tržište nekretnina i kod nas kao i u svetu. Kako je Sputnjiku rečeno u agenciji „ Lazarević nekretnine“, velika potražnja je za iznajmljivanjem jeftinijeg poslovnog prostora van Beograda, ali i za kupovinom manjih kuća sa okućnicom u okolini Beograda, Novog Sada.
Baš kao i u Njujorku:
„Naš posao cveta! U poređenju s prošlom godinom i od izbijanja pandemije imamo 350 odsto više zahteva", izjavila je posrednica za prodaju nekretnina u Njujorku, Alison Bernstajn. I dok su, kako kaže, ljudi pre želeli da nađu svoje mesto u Njujorku sada je obratno - žele da odu.
Da li je to trenutno, ili je koronavirus koji je za kratko vreme pokorio ceo svet, naterao ljude ne samo da drugačije razmišljaju o finansijama, nego i o životu, životnim prioritetima, navikama.
Demografi kažu da je ipak ovo suviše kratko vreme i da imamo malo podataka da bi na osnovu toga mogli da se izvlače zaključci. To što sada znamo je, kako je rečeno Sputnjiku, više utisak, a podaci o prometu nekrketnina su tek jedan od elemenata neophodnih za ozbiljnu analizu, jer je menjanje mesta boravka ipak složeno da bi tako lako postalo masovna pojava.
Odlazak iz grada znači i smanjenje troškova
Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sociolog Vojislav Vuletić kaže da je pogotovo u velikim gradovima na zapadu dobro plaćen posao uslov konfornog života i da nestabilnost u prihodima, kakve sada pričinjava pandemija, takav život može da sruši kao kulu od karata.
Prvi način da se izborite sa tim je da smanjite troškove, što činite tako što odlazite iz velikih gradova, kaže on za Sputnjik, ali i dodaje:
„Ljudi, ne samo u SAD, dovode u pitanje smisao života u gradu u situaciji kada nisu svakodnevno vezani za posao. Jer, zbog ove situacije nemaju ono što im grad inače nudi, kolektivne manifestacije, pozorišta, bioskope, izložbe, ono što grad čini atraktivnim“, kaže naš sagovornik.
Ili, kako bi to Njujorčanka Berstajn rekla - živiš u gradu jer želiš da budeš u gradu, ali kad sve bude zatvoreno i nestane čitava kultura života, onda je veoma teško.
„Nemate više one benefite, ostaju vam samo troškovi velikog grada i u tom smislu njegovo napuštanje je racionalan izbor. Da li će to na duži rok da promeni navike to je sada teško reći. Setimo se da se nakon one proletošnje situacije, kada smo bili u izolaciji, stari život vratio preko noći. Ljudi su nastavili sa starim navikama i teško je reći da li će ih korona promeniti. To će u velikoj meri zavisiti od toga koliko će čitava ova situacija da traje“, smatra Vuletić.
Mnogo zavisi od vakcine, ali i infrastrukture
Ako bi, kao što najave postoje, vakcina relativno brzo bila dostupna, pošto se u Rusiji ona već pojavila, on pretrpostavlja da će se ljudi vratiti starom sistemu načina razmišljanja.
„Ukoliko bi, međutim, ovo sve potrajalo, a možda će neki i sada uočiti prednosti života u manjim mestima, to bi onda moglo da izazove neke druge posledice", mišljenja je ovaj sociolog.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Mihail Arandarenko, čija specijalnost su migracije, smatra da je jedna stvar, kao u našem slučaju, pobeći u neku vikendicu na Trešnji ili u Grockoj, a potpuno druga da odatle putujete na posao.
„Jedini dugoročni razlog da se ljudi sele iz gradova je što su u ovoj situaciji otkrili prednosti rada od kuće, odnosno rada na daljinu, koji kod nas nije toliko izražen zbog toga što nemamo dovoljno dobru infrastrukturu“, kaže Arandarenko za Sputnjik.
Drugačije je, kaže on, u zapadnim zemljama gde je gustina naseljenosti veća, a infrastruktura koja je neophodna da ljudi nornalno žive i rade u manjim mestima se ne razlikuje od one u gusto naseljenim gradovima.
„Postoji jako mnogo faktora koji treba da se promene da bi došlo do deurbanizacijue i da bi ljudi mogli da žive izvan gradova, jer je to teže sprovesti zbog infrastrukture koja je na selima nedovoljna“, smatra Arandarenko.
