Svoj stav povodom dogovora koji su, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država, postigli Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael, a kojim je dogovorena potpuna normalizacija odnosa dveju država, traženje mirnog rešavanja izraelsko-palestinskog sukoba i obustava odluke Izraela o uspostavljanju suvereniteta nad teritorijama na zapadnoj obali reke Jordan, Trifković dodatno ilustruje starom engleskom poslovicom prema kojoj je posedovanje - devet desetina vlasništva.
Palestinci ostavljeni na cedilu
„Izrael ima u svom posedu dolinu reke Jordan, vezu sa Jerihonom na južnom kraju jordanske doline i odatle ima i naselja Male Adumim koja dominiraju strateškim visovima na putu od Jordana ka Mrtvom moru i reci Jordan. Dakle, to što oni neće formalno proglasiti aneksiju nipošto ne znači da se menja status tog područja koje je pod aposlutnom izraelskom kontrolom. Tu Arapi nemaju pristup, oni i dalje ostaju ograničeni na zonu pod kontrolom palestinskih vlasti, ali koje sada nemaju nigde dodirnu tačku sa okolnim zemljama, konkretno Jordanom jer je to jedina arapska zemlja sa kojom bi mogli da se graniče. Ne računamo Gazu koja se graniči sa Egiptom. Tako da za Izrael ovo uopšte ne predstavlja neku veliku žrtvu“, objašnjava Trifković.
Kako navodi, u ovom sporazumu nema ničeg istorijskog jer nema govora o tome da bi Izraelci dopustili palestinskim vlastima iz Ramale da se prošire do reke Jordan.
Sporazum - „smokvin list“ za Emirate
„To se naprosto neće desiti, kao što neće doći ni do napuštanja naselja u Judeji i Samariji na zapadnoj obali, kako ih zovu Izraelci, a gde mnogim vrhovima brda dominiraju izraelski setleri, naseljenici. Tako da ovo predstavlja zapravo jedan „smokvin list“ za Emirate da kažu da su od Netanijahua izdejstvovali ustupak“, smatra Trifković.
Sa druge strane, primećuje naš sagovornik, u arapskom svetu više nikog nije mnogo briga za Palestince.
„Igrom slučaja zadesio sam se u Jordanu kada je obnarodovan Trampov plan koji „de fakto“ dopušta Izraelu dalje aneksije teritorije na Zapadnoj obali i svedok sam savršene ravnodušnosti u Amanu na vest da su zapravo Palestinci sada na putu da ostanu uskraćeni čak i za taj ograničeni pojas zemlje na Zapadnoj obali. Nikoga to nije preterano potreslo tako da je suština svega ovoga da su Palestinci u izuzetno slaboj situaciji, a Emiratima je pak stalo do toga da normalizuju odnose sa Izraelom, delimično i zbog odnosa sa SAD. Njima, naime, kao i Saudijcima, Iran predstavlja potencijalnu pretnju i u celoj toj priči Abas i palestinska vlada u Ramali apsolutno nemaju na koga od spoljnih faktora da se oslone“, ukazuje spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“.
Palestina, po svoj prilici, nema uporište ni u Turskoj, bez obzira na oštre reakcije na sporazum i poruke iz Ankare da „istorija neće nikada zaboraviti ni oprostiti licemerno ponašanje Ujedinjenih Arapskih Emirata“. Prema Trifkovićevim rečima, turski lider Erdogan je vrlo uspešan demagog, ali njegove reakcije imaju samo simbolički značaj jer nije spreman da bilo šta rizikuje zarad Palestinaca.
„Erdoganu ne pada na pamet da rizikuje zaoštravanje odnosa sa Izraelom, pogotovo imajući u vidu činjenicu da postoje nove napetosti između Turske i Grčke, Turske i grčkog Kipra, i Turske i Izraela oko toga gde tačno treba da idu linije podele u istočnom Mediteranu, a što je izuzetno značajno s obzirom na ogromne zalihe gasa i nafte za koje se očekuje da će biti nađeni u tom području“, napominje Trifković.
Primer Palestine - poruka i drugim američkim saveznicima
Na pitanje kakvu poruku ovaj sporazum šalje američkim saveznicima, imajući u vidu da su se SAD oslanjale na Palestinu kada im je to bilo potrebno, Trifković kaže da je još sa Trampovim planom proklamovanim pre pola godine bilo jasno da Palestinci apsolutno nemaju šta da dobiju.
„Po tom planu bi trebalo da ta njihova država izgleda kao leopardova koža, sa izolovanim blokovima teritorija ispresecanim izraelskim anektiranim delovima. Tako da su oni u ovoj situaciji potpuno ostavljeni na cedilu i u tom pogledu mislim da im je najbolje da ne potpisuju ništa u trenutku svoje krajnje slabosti, baš kao što je, uostalom, i za Srbiju uputno da ne potpisuje ništa o Kosovu u trenutku kada je diplomatsko i političko okruženje nenaklonjeno“, kategoričan je Trifković.
Neće biti eskalacije sukoba Palestine i Izraela
Ipak, sagovornik Sputnjika ne veruje da će nakon ovog sporazuma doći do eskalacije sukoba između Palestine i Izraela, jer bi Palestinci u ovom trenutku mogli samo da izgube.
„Imate tu bezbednosnu ogradu koja razdvaja okupirane teritorije od teritorija pod palestinskom kontrolom i ona se pokazala veoma efikasnom. Teroristički napadi u samom Izraelu od kako je ona izgrađena su pali na nulu, a za pokušaj neke infiltracije sa okupirane teritorije to bi moglo samo loše da se završi. Sa druge strane za same Arape u Izraelu opcija priklanjanja nasilju nije ni najmanje atraktivna. Naime, kada je bilo reči o razmeni teritorija, odnosno da neki delovi Galileje budu ustupljeni Palestincima, izraelski Arapi su bili izričito protiv toga. Izrael je zemlja prvog sveta i bez obzira na to koliko oni u političkom smislu bili nedovoljno zastupljeni, tu im je u ekonomskom smislu daleko bolje, kao i sa stanovišta zdravstva, školstva i infrastrukture, nego da su u zemlji trećeg sveta poput Palestine“, kaže Trifković.
Šta dobija Tramp
Komentarišući kako će se sporazum odraziti na Trampovu kampanju za novembarske predsedničke izbore, Trifković kaže da američki predsednik ima politički interes da ovaj dogovor prikaže kao neku prekretnicu, kao neki važan, istorijski događaj.
„On time prvenstveno pokušava da dobije određeni procenat jevrejskih glasova jer američki Jevreji u procentu većem od 70 posto glasaju za Demokratsku stranku. Mislim da je izjavom da je reč o „istorijskom dogovoru“ prvenstveno hteo da sebi privuče izvesne glasove onih konzervativnijih Jevreja ili onih koji su izuzetno posvećeni jačanju Izraela. U svakom slučaju ne verujem da u amerikom biračkom telu ima ciljne grupe, osim Jevrejske, koja bi bila naročito impresionirana ovim događajem“, zaključuje Srđa Trifković.
U sporazumu se inače navodi i da će delegacije iz UAE i Izraela u narednim nedeljama potpisati niz sporazuma u sferi ulaganja, turizma, direktnih avio-letova, bezbednosti, telekomunikacija, zdravstva, energetike, kulture, kao i o otvaranjima ambasada, a započeće i saradnju u borbi protiv pandemije koronavirusa. Palestina je na sporazum reagovala povlačenjem svog ambasadora iz Abu Dabija.
