„Izrađuju se nacrti rezolucija, koji su usmereni na poništavanje prethodnih odluka Saveta bezbednosti, koje su jednoglasno donete“, dodao je Putin.
U saopštenju se navodi da Rusija predlaže da se što pre održi onlajn sastanak lidera država, stalnih članica SB UN i lidera Nemačke i Irana.
„Cilj je određivanje koraka koji će omogućiti da se izbegne konfrontacija, zaoštravanje situacije u SB UN. Važno je da se pruži kolektivna podrška daljoj nesmetanoj realizaciji rezolucije SB UN 2231, koja predstavlja međunarodnu pravnu osnovu za realizaciju Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana“, navodi se u saopštenju.
Prema njegovim rečima, Rusija u potpunosti ostaje privržena Sveobuhvatnom akcionom planu za iranski nuklearni program, „čije je sklapanje 2015. godine bilo veliko političko-diplomatsko dostignuće, koje je omogućilo da se izbegne pretnja oružanog sukoba i ojačalo režim neširenja nuklearnog naoružanja“.
Zajednički akcioni plan
Iran i „šestorka“ međunarodnih posrednika (Rusija, SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska, Nemačka) postigli su 14. jula 2015. godine istorijski sporazum o rešavanju dugogodišnjeg problema iranskog nuklearnog programa. Nakon višemesečnih pregovora usvojen je Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, čijim je ispunjavanjem Iran postigao ukidanje ekonomskih i finansijskih sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, SAD i Evropske unije. Sporazumom je, između ostalog, predviđeno i da će embargo na oružje biti ukinut u roku od pet godina, a isporuka oružja biti moguća i pre, ali samo uz dozvolu Saveta bezbednosti UN.
Sporazum u svom prvobitnom obliku nije trajao ni tri godine: Sjedinjene Američke Države najavile su u maju 2018. jednostrano povlačenje iz njega i vraćanje strogih sankcija Teheranu. Ipak, pošto su se samo Sjedinjene Američke Države formalno povukle iz sporazuma, ostali učesnici moraju se pridržavati uslova o ukidanju embarga na oružje.
Pročitajte još:
