Tako je novinar i politikolog Zoran Ćirjaković za Sputnjik prokomentarisao poslednju poruku Nika Kejva koju su preneli brojni svetski mediji.
Australijski muzičar pokrenuo je opširnu polemiku na internetu o političkoj korektnosti i kulturi izopštavanja (cancel culture), napisavši na svom sajtu „Red hend fajls“ da je politička korektnost izrasla u najnesrećniju religiju sveta, dok kultura izopštavanja, kojom se svi koji misle drugačije razapinju u javnom prostoru, sakati kreativnost čitavog društva.
Svoj tekst Kejv je zaključio pitanjem – možda smo se uputili ka ravnopravnijem društvu, ali koje ćemo suštinske vrednosti izgubiti u tom procesu?
Kultura izopštavanja – giljotina za neistomišljenike
Ćirjaković pojašnjava da se kultura izopštavanja fokusira na politike identiteta, prvenstveno manjinskih, rodnih i rasnih i da se njome teži ka ispravljanju „istorijskih nepravdi“, sa idejom da se stvori „pravedno društvo“, s tim što određeni govor i reči nisu više samo zabranjeni, već pravoverje mora da se aktivno, svakodnevno potvrđuje.
Ulogu policije u toj kulturi pre svega obavlja elitistički i liberalno pristrasni Tviter, kaže naš sagovornik.
„Neophodno je biti na toj jako uskoj liniji i stalno se izjašnjavati u prilog novih dogmi. Tome su se priključile i korporacije i batina društvenih medija koja je ključna poluga tog prelaska iz kulture političke korektnosti u kulturu koja je više poništavanje nego izopštavanje, jer vi nestajete. Niste izopšteni sa strane, već ne smete da postojite. To se odnosi na ljude, organizacije, crkve, ustanove i to je ono što je dovelo do potpune polarizacije u SAD“, objašnjava Ćirjaković.
On ukazuje na to da je ta kultura metastazirala u SAD i Velikoj Britaniji i da se to odražava i na Evropu.
„Reči povređuju. Na univerzitetima ne možete da govorite slobodno. Sve je pitanje povrede. Studenti u Americi odbijaju da se suoče sa drugačijim mišljenjem. To je jako loše za razvoj američkog društva“, smatra Ćirjaković.
Uticaj poznatih bitan za razvoj društva
Premda ne veruje da rok ličnosti mogu da promene svet, programski direktor Demostata Zoran Panović smatra da mogu da daju nadu, te ukazuje na to da, iako u svojim pesmama nikada nije bio političan, Kejv zbog svoje kompleksne ličnosti ima jak autoritet, koji mu dozvoljava takve izjave, i veliki broj obožavalaca.
„To je jedan muzičar, autor koji može bez ikakve reklame da napuni bilo kakav kocnertni prostor. Nik Kejv će u Beogradu uvek imati rasprodatu Arenu, bez ikakve reklame. Uticaj na bazu obožavalaca je jako bitan, a Kejvovi fanovi su ljudi koji su samosvesniji, introspektivniji, a iz toga vrlo lako mogu biti i politički osvešćeniji“, ističe Panović.
On slaže se sa tezom koju je izneo Kejv i mišljenja je da sve što je nametnuto kao neka vrsta dogme – nije dobro.
„U bivšoj Jugoslaviji imali smo nametnutu ideološku korektnost, a videli smo šta je posle ispalo. Treba doći do tog stepena razumevanja i tolerancije da se sa pripadnikom druge nacije komunicira uz pomoć stereotipa i stvari koje su, nazovi, uvredljive, a da se on ne uvredi. Da ne moraš da se ustručavaš i paziš šta ćeš reći, ali to nije lako postići“, smatra Panović.
Prema Rečniku američke baštine engleskog jezika (The American Heritage Dictionary of the English Language) politička korektnost predstavlja izbegavanje izraza ili postupaka koji mogu izgledati kao da njima hoće da se izopšte, marginalizuju ili uvrede ljudi koji su socijalno ugroženi ili diskriminisani.
Termin kultura izopštavanja ustalio se poslednjih godina na engleskom govornom području, pre svega u SAD, i predstavlja praksu kojom pojedinci javno uskraćuju podršku javnim ličnostima ili kompanijama koje su uradile ili rekle nešto što se smatra osuđujućim ili uvredljivim. Najčešće se primenjuje na društvenim mrežama.
Pročitajte još:
