Moskva takođe smatra da su pokušaji da se pronađe „ruski trag“ u organizaciji nemira u Belorusiji neosnovani i napominje da se mogu videti jasni pokušaji mešanja spolja.
„Cilj provokatora je urušavanje stabilnosti, a pošto su Rusija i Belorusija strateški partneri, saveznici i uopšte bratski narodi, cilj je i da se naruši balans naših odnosa, kao što je urađeno u Ukrajini. Mislim da će belorusko rukovodstvo preduzeti odgovarajuće mere, da će pregovarati i da će zajednički rešavati nagomilana pitanja, odnosno da će se tražiti i praviti kompromisi između beloruskog rukovodstva i nezadovoljnog dela društva. Takva pitanja postoje u svakom društvu. U Belorusiji će oni izaći jedni drugima u susret, što će sigurno uzrokovati bes onih koji žele da unište Belorusiju“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Ivan Konovalov.
Ekspert dodaje da se u odnosima Moskve i Minska ništa nije promenilo, „sve je onako kako je i bilo“ sa svim usponima i padovima.
„Naši odnosi nisu baš laki i jednostavni – imali smo mnogo pretenzija jedni na druge, ali uprkos svemu tome, mi ostajemo partneri, saveznici i bratski narodi. Mi u Rusiji sa zabrinutošću pratimo šta se dešava u Belorusiji, jer želimo da tamo bude mirno i da ta zemlja ostane ostrvo bezbednosti i stabilnosti, kakvih, nažalost, nema mnogo u Evropi, s obzirom na akcije SAD i njihovih saveznika, koje su usmerene na uništenje celog sistema bezbednosti u Evropi. Mislim da su svi razumni političari u Evropi zainteresovani da Belorusija ostane to ostrvo stabilnosti“, kaže Konovalov.
Nastavak antiruske histerije
Inicijativu o kažnjavanju Rusije zbog događaja u Belorusiji, gde od nedelje nakon završetka glasanja na predsedničkim izbora traju protesti, pokrenuo je poslanik Evropskog parlamenta iz Poljske Jacek Sariuš-Voljski, koji smatra da bi trebalo uvesti sankcije Rusiji, a ne Belorusiji.
Konovalov smatra da je do nastavak antiruske histerije, koju na sve moguće načine podstiče poljska politička elita i istovremeno ističe da su događaji u Belorusiji unutrašnja stvar te zemlje. On naglašava da Rusija nije umešana u te događaje.
„Ako govorimo o događajima u Belorusiji, onda bi na odgovornost trebalo pozvati Poljsku, koja je očigledno odgovorna za to što se tamo dešava, kao i Ukrajina. To je pokušaj dolivanja ulja na vatru, pokušaj spoljnog uticaja. Očigledno je da mladi ljudi koji su provocirali policiju i bacali Molotovljeve koktele nisu mirni demonstranti. To se razbuktavalo postepeno. Ali Rusiji definitivno nije potrebna destabilizacija situacije u Belorusiji, dok Poljska nikada nije skrivala da njoj odgovara destabilizovana Belorusija“, kaže Konovalov.
Politikolog je postavio i retoričko pitanje – zašto poslanik Evropskog parlamenta iz Poljske ne pokrene pitanje o dešavanjima u Americi, gde zemlju uništavaju bande anarhista i mnogi drugi i zašto se o tome ćuti?!
Neće biti sankcija Rusiji?
Konovalov je uveren da predlog o uvođenju sankcija Rusiji zbog događaja u Belorusiji neće biti usvojen, jer je to „apsurdno“.
„Nisam čak siguran ni da će Belorusiji biti uvedene sankcija – možda budu za određena lica. Neprijatelji Belorusije i njenog saveza sa Rusijom stalno razmatraju pitanje o sektorskim sankcijama kako bi oštetili određene grane beloruske industrije, kao na primer da nanesu štetu beloruskoj metalurgiji. To je ono što oni žele i Poljska na tome insistira. Zašto im treba konkurent? Ali na to niko neće ići, jer bi to već bio otvoren napad na državu, dok su, s druge strane, sankcije protiv određenih lica više deklaracija neke zabrinutosti. Ne mislim da će gospoda iz Poljske, Baltičkih zemalja i Ukrajine, koja su spremna da unište Belorusiju, samo da bi naštetili Rusiji, u tome uspeti. Ako se neko u Evropi usaglasi sa tim da to treba učiniti, to će biti dokaz velike gluposti i podlosti“, zaključio je ekspert.
Podsetimo, u Belorusiji su nakon predsedničkih izbora, 9. avgusta, na kojima je sa 80,08 odsto osvojenih glasova pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko, počeli masovni protesti. Opozicija nije priznala rezultate, a isto veče nezadovoljni građani su izašli na ulice.
Izbori u Belorusiji i pobeda Lukašenka, koji je već 26 godina na vlasti, izazvali su burne reakcije u svetu. Mnogi zapadni političari su kritikovali novog-starog predsednika Belorusije i pozvali su ga da podnese ostavku na predsedničku funkciju, dok su pobedu čestitali lideri Rusije, Kine, kao i zemlje članice ODKB-a, kao što su Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan i Kirgizija.
Vašington razmatra mogućnost uvođenja sankcija protiv Minska. Američki državni sekretar Majk Pompeo je rekao da su SAD zabrinute zbog načina na koji su prošli predsednički izbori u Belorusiji i da su „duboko razočarani što nisu bili slobodniji i pošteniji“. Kako je najavio, SAD će zajedno sa „evropskim prijateljima“ raditi na odgovarajućoj reakciji na dobrobit beloruskog naroda.
