Ovo je komentar diplomate u penziji Zorana Milivojevića na najavu Ramuša Hardinaja da će se kandidovati za mesto predsednika takozvane države Kosovo na redovnim predsedničkim izborima iduće godine.
Kadrovi OVK brane svoje fotelje u vlasti
„Haradinajeva kandidatura izgleda logično, s obzirom da je kompletna politička elita Prištine praktično vezana za OVK i za devedesete. A njihova i lična i politička sudbina vezana je isključivo za političku poziciju koju imaju i to im je jedina odstupnica. Jer, ako Specijalizovani sud za zločine zaista proradi oni su praktično svi kadidati za neko suđenje,“ ističe Milivojević.
Kako on kaže, Haradinaj sigurno neće biti jedini iz OVK okruženja kao predsednički kandidat, ali njegova je prednost to što je prošao Haški tribunal i što je usled raznih okolnosti oslobođen. Milivojević dodaje i da je jedan od razloga što se toliko insistiralo na Zakonu za zaštitu OVK, upravo zaštita pojedinaca:
„To je pokušaj te elite da se do kraja života nekako spasu od svih mogućih posledica zbog svega onoga što su radili u prošlosti.“
Tači, Haradinaj i ostali čuvaju sebe
Milivojević ističe još jednu okolnost - zapadni faktor.
„Što se tiče mogućnosti da se neko nov pojavi na političkoj sceni Kosova, bez OVK prošlosti, videli smo na primeru Aljbina Kurtija iako i on ima neku nit koja ga spaja sa OVK. Lideri OVK kao što su Tači, Hardinaj, Veselji, i ostali, prosto ne puštaju nikog novog u politiku Kosova. I međunarodna zajednica koja je i napravila projekat nezavisno Kosovo, vezana je za ličnosti iz OVK jer su oni bili ti koji su tada bili na funcijama,“ podseća naš sagovornik.
Iz tih razloga i u međunarodnoj zajednici na čelu sa Amerikom i Nemačkom postoji otpor prema kadrovskim smenama političke generacije na Kosovu, jer su im te ličnosti pomogle da projekat ostvare, i da pokušaju da ga na svaki način legalizuju.
Mladi ne veruju političarima
„Prema tome, ako bi lidere OVK kompromitovali, kompromitovali bi i svoj projekat. I tu postoje dvostruki standardi. S jedne strane, u međunardnoj zajednici ima interesovanja da se oslobode bivših pripadnika OVK, a sa druge bi da ih i sačuvaju. Tako da mislim da će većina OVK lidera pokušati da se kroz vlast i institucije sačuvaju,“ uveren je naš sagovornik.
Da će Kosovo još dugo da tavori kao neka vrsta taoca politike OVK govori i istraživanje koje je pokazalo koliko mlađi, obrazovani Albanci uopšte imaju pristup i interesovanje za politiku na Kosovu. Organizacija Idra risrč je napravila studiju o mladima na Kosovu gde se pokazalo da je albanska omladina u velikoj meri nepoverljiva prema ideji da glasanjem može da utiče na vladu.
Pola kosovske omladine bez uticaja
Više od 51 odsto mladih veruje da njihov glas ne utiče na upravljanje Kosovom. Uprkos tome, značajan broj mladih pokazuje interesovanje za unutrašnju politiku (56%). Kada su bili pitani za političku sklonost i da se opredele između vlasti i opozicije ili levice naspram desnice, više od jedne trećine (36%) izjasnilo se kao “neutralno”. Više od 22 odsto mladih ne zna kako da se postavi u političkom spektru levo i desno.
Većina mladih ne smatra da je zastupljena u politici (64%). Oni su mišljenja da su “lični dobici, a ne ideali, ti koje vode političare. U suštini, postoji malo poverenje u institucije. U proseku, mladi daju institucijama i grupama 42 poena, na skali poverenja od 0 do 100. Oni kojima je ukazano najveće poverenje su verske vođe, policija i, u određenoj meri, mediji. Najmanje poverenja ukazuje se UNMIK-u, političkim strankama i EULEX-u.
