„Srbi za Trampa 2020“ je kampanja organizovana kako bi pokrenula naše rasejanje da se politički i društveno angažuje u organizovanom i jedinstvenom poduhvatu, kako bismo pomogli i ponovo izabrali predsednika Trampa, kaže za Sputnjik predsedavajuća kampanje Olgica Ravasi.
„Postoje indicije da je srpsko rasejanje 2016. preokrenulo izbore glasajući protiv Hilari Klinton u Pensilvaniji, Viskonsinu, i Mičigenu. Računamo na to i ovaj put, ali sada ne stihijski, već organizovano, u ključnim državama (key swing states) kao što su već pomenute, te Ohajo, Florida, Arizona, Indijana, Nevada i drugim, gde možemo zabeležiti znatno prisustvo našeg rasejanja“, kaže ona.
Srpski „blickrig“ za Trampa
S obzirom da je kampanja pokrenuta dvanaest nedelja pre predsedničkih izbora, radi se o svojevrsnoj „blickrig“ inicijativi.
„Ona će se sastojati u direktnoj nedeljnoj komunikaciji sa predstavnicima našeg rasejanja u svakoj saveznoj državi, gde ćemo zadužiti adekvatne pojedince koji će dalje delovati i graditi mrežu na lokalnim nivoima. Komunikacija je pokrenuta putem elektronske pošte, Fejsbuka i Tvitera, uz savetničku i logističku pomoć i podršku odbora Republikanske stranke. Apelujemo da se javi što više naših glasača, kako bismo formirali bazu podataka“, napominje Ravasijeva.
Prema procenama, u SAD živi oko milion ljudi srpskog ili delimično srpskog porekla, a naša sagovornica uverena je da velika većina njih podržava Trampa. Kampanja ima još jednu dimenziju, a to je da sabere sve Amerikance srpskog porekla, što do sada, kako kaže, nije uspelo ni državi Srbiji, ni crkvi, niti organizacijama Srba u Americi.
„U Americi je u toku popis stanovništva i jako je važno da se na njemu svi izjasne kao Srbi poreklom, jer ta odrednica na popisu sada postoji. Ali već i u mojim direktnim razgovorima sa našim ljudima rečeno mi je da su to pitanje preskočili, što znači da kroz popis vrlo verovatno opet nećemo imati pravo stanje na terenu. Na tome moramo vrlo proaktivno raditi, kako bismo pokazali težinu našeg glasačkog tela i imali uticaj kako u lokalnim zajednicama, tako i Vašingtonu“, smatra Ravasijeva.
Bajden oličava sve ono loše za Srbe
Svedoci smo dešavanja bez presedana u SAD, vrlo agresivnog i sada već ne tako tihog državnog udara protiv predsednika Trampa koji vodi duboka država, obrazlaže Ravasijeva razloge zbog kojih se uključila u kampanju za reizbor američkog predsednika.
„Događaji širom američkih gradova sve više poprimaju oblik i simboliku obojene revolucije, čije su prve žrtve bili i sama Srbija i srpski narod kao pokusni kunići globalističkog poretka, kasnije primenjene širom sveta. Ta revolucija je sada stigla kući, u obliku Antife, Blek lajvs meters i sličnih organizovanih anarhističkih pokreta, finansiranih iz istih izvora“, objašnjava ona.
Tramp je, dodaje naša sagovornica, idealna i preko potrebna figura da poremeti status kvo, kako među demokratama, tako i među republikancima. Uz to, u poslednje tri godine postavio je rekord u ispunjavanju obećanja — smanjio je poreze, povećao je zaposlenost, a mala i srednja preduzeća dobila su vetar u leđa.
„Predsednik je takođe počeo da povlači poteze koji idu u prilog očuvanju određenih tradicionalnih, konzervativnih i porodičnih vrednosti, što je mnogo bliže baštini i duhu srpske tradicije. Ustao je u odbranu slobode veroispovesti, a posebno se ističe u očuvanju i borbi za hrišćanske vrednosti. Osvrnimo se samo na dešavanja vezana za SPC u Crnoj Gori, te za Aja Sofiju u Turskoj i jasno je gde su naše crvene linije“, kaže Ravasijeva.
Ono što je najvažnije od svega, jeste da Srbi u Americi predsedničke kandidate naročito posmatraju kroz prizmu spoljne politike, kao i kroz temu svih tema — odnos prema Kosovu i Metohiji. Bajden, prema rečima Ravasijeve, baštini i predstavlja svu devastaciju koju je srpski narod preživeo devedesetih godina.
„Setimo se njegovih gafova i ispada na kolektivni račun srpskog naroda. Za 47 godina na državnim političkim jaslama, rekord mu je poražavajući. Sa druge strane, Predsednik Tramp nije započeo nijedan rat, potresao je NATO i njegovu ulogu. On povlači vojsku nazad, čak i iz Nemačke, i nominovanjem i postavljanjem ambasadora i savetnika poput Ričarda Grenela, ili novog ambasadora u Nemačkoj Daglasa Mekgregora, otvara prostor za nas i odbacuje crvene linije koje su do sada bile definisane i o njima nije bilo razgovora“, kategorična je ona.
Srbi moraju da znaju kako da na pravi način iskoriste prostor koji im se otvara; mnogo toga je do nas i nadamo se da će naša inicijativa doprineti da se naši interesi i glas čuju tamo gde treba, zaključuje Ravasijeva.
