„Eksteritorijalna primena sankcija krši međunarodno pravo“, naglasila je Simsonova.
Prema njenim rečima, EU ne priznaje ograničavajuće mere trećih strana protiv evropskih kompanija, ukoliko kompanije poštuju zakone Evropske unije. Simsonova je dodala da Evropa sama određuje svoju energetsku politiku.
„Sve delatnosti, koje su u skladu sa zakonima EU i međunarodnim pravom i koje realizuju evropska preduzeća – su zakonite. Stoga je uvođenje sankcija protiv takvih delatnosti sumnjivo“, rekla je Simsonova za nemački list „Handelsblat“.
Problemi sa završetkom gasovoda
Ranije je nemačka kompanija „Uniper“, jedan od evropskih partnera „Severnog toka 2“, saopštila je da smatra da postoji mogućnost da bi projekat izgradnje gasovoda, zbog očekivanih novih američkih sankcija, mogao da bude odložen ili da se uopšte ne završi.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da prodaju svoj tečni prirodni gas u EU.
Podsetimo, američki Stejt department uključio je „Severni tok 2“ i „Turski tok“ u projekte kojima mogu biti uvedene sankcije. Prema rečima američkog državnog sekretara Majka Pompea, projektima će biti uvedene ograničavajuće mere koje su predviđene Zakonom o borbi protiv američkih protivnika putem sankcija.
