Svoju nameru Tači je obznanio na društvenoj mreži Fejsbuk, obrazlažući je Demaćijevim doprinosom „izgradnji nezavisnog Kosova“.
„U večnu čast zbog neuporedivog doprinosa Adema Demaćija, kao predsednik zemlje odlučio sam da uvedem odlikovanje ’Adem Demaći‘. Ovo odlikovanje biće dodeljivano ličnostima naše zemlje koje su poznate po svojoj otpornosti i visokoj nacionalnoj svesti“, poručio je Tači.
Orden Demaćija — učvrstiti moć komandanata OVK na Kosovu
Ovakav potez predsednika prištinskih institucija Živojin Rakočević, novinar iz Gračanice, tumači u ključu aktuelnih događaja na Kosovu i Metohiji, te optužnicama i suđenjima za ratne zločine koje očekuju vođe OVK, pa i samog Tačija.
Kosovo i njegova administracija imaju problem sa nedostatkom sadržaja koji bi trebalo da podrži vladajuću ideologiju i da opravdaju moć i sistem koji su uspostavili komandanti OVK, komentariše Rakočević.
„Hašim Tači se surovo razračunao sa nasleđem Ibrahima Rugove koje je imalo kakvu-takvu sadržinu. To nasleđe je imao svoju ideologiju pasivnog otpora, sledbenike, intelektualce, novinare koje je sa istorijske i životne scene uklonila Oslobodilačka vojska Kosova. Ukoliko bude potvrđena optužnica pred Specijalnim sudom za ratne zločine OVK u Hagu, sigurno je da će njen dobar deo zauzeti i zločini protiv Albanaca“, kaže on i dodaje da zbog svega toga u Prištini vlada strah i pišu se nacrti zakona kojima će se kažnjavati oni koji dovode u pitanje „vrednosti“ OVK.
„Iz tog konteksta je nastalo i odlikovanje koje nosi ime Adema Demaćija i ono treba da „podseti“ na zasluge OVK. S druge strane, ako međunarodna zajednica onemogući i zabrani donošenje zakona o vrednostima OVK ili ga suštinski promeni, ovo odlikovanje bi trebalo da ga bezbolno zameni i pokrije nemoć pred glasačima i javnošću“, navodi naš sagovornik.
Od enveriste do borca za ljudska prava
Čudan je bio životni put Adema Demaćija — od istaknutog mladog pisca, koji je istražujući krvnu osvetu među kosovskim Albancima u romanu „Krvava zmija“ 1958. stekao književnu slavu, preko radikalnog marksiste i šoviniste, sledbenika ideja albanskog komunističkog diktatora Envera Hodže, do borca za ljudska prava, intelektualca i vođe političkog krila terorističke OVK.
Kao i kod svog idola Hodže, u Demaćiju su se na osoben način mešale ideje ekstremnog komunizma i ekstremnog šovinističkog koncepta velike Albanije. Ovoj poslednjoj ideji bio je veran do kraja života 2018.
U jugoslovenskim zatvorima Demaći je proveo više od dvadeset godina. Prvi put između 1958. i 1963. (te je godine i osnovao svoju prvu ekstremističku organizaciju „Revolucionarni pokret za zajednicu Albanaca“); ponovo je bio u zatvoru između 1964. i 1974. i između 1975. i 1990. Iz zatvora je izašao nakon amnestije Predsedništva SFRJ.
Demaćijeva transformacija od ekstremnog komuniste u borca za ljudska prava nije dugo trajala. Odmah po izlasku iz zatvora osniva „Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda naroda Kosova“, a Evropski parlament nagrađuje ga priznanjem „Saharov“ za slobodu misli. Tada postaje i glavni urednik prištinskog lista „Zeri“.
Demaći nikada nije uspeo da postane blizak idejama tadašnjeg lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, pa 1996. postaje lider Parlamentarne partije Kosova. Tada iznosi sasvim originalnu ideju — formiranje „Balkanije“, konfederacije između Kosova, Srbije i Crne Gore.
Ipak, ni Demaći, kao uostalom niko na svetu, nije mogao da pobegne od svoje prave prirode. Dve godine kasnije, postaje šef političkog krila OVK. Tada je, kako Rakočević kaže, svoju marksističku, lenjinističku i nacionalnu ideju, kao i svoje godine provedene u zatvoru Adem Demaći stavio na raspolaganje Oslobodilačkoj vojsci Kosova.
„Hašim Tači je to sada pretvorio u odlikovanje, što nije neobično. Nije neobično, čak je i prirodno da osnovna proizvodnja jednog neuspešnog sistema bude kovanje ordenja i štampanje odlikovanja“, zaključuje on.
