Ministar prosvete Mladen Šarčević javnost je upoznao sa tim šta čeka škole, đake i njihove roditelje kada 1. septembra počne nova školska godina. Struka se opredelila za odvijanje nastave u školama, koju će deca od prvog do četvrtog razreda pohađati tokom prepodneva, uz smanjenje broja đaka u učionicama, skraćenje časa na 30 minuta i poštovanje svih zdravstvenih mera, pa i obavezno nošenje maske, osim u vreme slušanja nastave.
Ocenivši da je najlošiji model nastave onaj na daljinu, Šarčević je precizirao da će od 14 sati u školu ići stariji osnovci, koji će tokom prepodneva moći da računaju i na onlajn nastavu i da će škole same odlučivati kako će određivati raspored. Za srednjoškolce će onlajn nastava biti tokom popodneva.
Detaljan plan funkcionisanja, uz fleksibilnost prema deci
Mijalkovićeva za Sputnjik kaže da je prava ideja da deca idu u školu i da bi uz detaljno razrađen plan u ovakvim uslovima akcenat trebalo da bude na fleksibilnosti.
Ocenivši da neće svako dete na te okolnosti odreagovati na isti način, ona smatra da pažljivo treba da se prati svako dete u toj priči, bilo da je u pitanju njegovo zdravstveno stanje, bilo porodična situacija ili prosto karakteristike deteta. Zato će, kako kaže, biti neophodna podrška da se isprati njihova adaptacija na nove okolnosti.
Ona smatra da deca imaju kapacitet da se prilagode nošenju maski i primeni ostalih zdravstvenih mera, ali da to dosta zavisi i od načina na koji porodica i roditelji uspostavljaju odnos prema tim merama.
Drugi deo priče je koliko će škola ispratiti tu regulativu, jer u kolektivu ume da se desi da jedan nastavnik radi ovako, drugi onako. Ako sve bude jasno, dosledno, postepeno, strpljivo urađeno, deca i te kako imaju mogućnost da se priviknu na nova pravila, nema dilemu sagovornica Sputnjika.
U vanrednim okolnostima bez prevelikih očekivanja
Po njenoj oceni, možda će čak i ceo septembar biti potreban da se svi učesnici priviknu na ovakav način rada, ali i da privikavanje ne znači i školu u njenom punom kapacitetu, jer je ipak reč o vanrednim okolnostima.
„Pretpostavljam da sa ovakvom koncepcijom i u odnosu na prošlu školsku godinu niko nema prevelika očekivanja. Škola neće biti kao što je to u normalnim okolnostima, biće orijentisana na primarna znanja i informacije i za održavanje radnih navika i savladavanje gradiva i programa u osnovnim koracima“, kaže Mijalkovićeva.
Ono na šta posebno treba obratiti pažnju je, kaže, komunikacija među decom i održavanje njihovog druženja, razvijanje solidarnosti, da paze jedni na druge i da to bude podržano od strane škole. Uz to napominje:
„Deluje da je sve detaljno isplanirano, ali sigurno će biti stvari koje će zahtevati da se u hodu prepoznaju, da se na njih reaguje, jer su naše škole vrlo različite — od prostornih okolnosti, kulturoloških, do broja dece, strukture stanovništva, tako da sigurno neće biti lako nastavnicima.“
Koordinacija u tom trouglu, roditelj, dete, nastavnik, nesumnjivo će biti potrebna više nego inače, ističe Mijalkovićeva. Ona smatra da bi bilo dobro da se, kao što je rađeno i prošle godine, naprave grupe i da se razmenjuju informacije i komunicira kako između nastavnika i učenika, tako i između roditelja.
Ona smatra da će za nastavnike veliki problem biti i to što 12 predmeta treba da spakuju u četiri časa, da se odgovori na program, a da se u smislu znanja i veština u kofer spakuje ono što bi trebalo da stane u kamion za selidbu, slikovita je naša sagovornica.
Ali, kako kaže Mijalkovićeva, okolnostima moramo da se prilagodimo.
