Smatramo da su ove informacije presudne za međunarodne napore u borbi protiv najvećeg izazova na svetu i želimo da čitaoci sami zaključe zašto je ovo mišljenje cenzurisano.
Ovaj tekst može biti objavljen u bilo kom mediju ukoliko uredništvo zaključi da bi trebalo da upozna svoje čitaoce sa istorijom i nekim činjenicama o prvoj registrovanoj vakcini protiv kovida 19. RDIF je pokrenuo veb stranicu www.sputnikvaccine.com da bi pružio tačne i ažurirane informacije o vakcini.
Istorijski koreni ruskog uspeha
Došao je „trenutak Sputnjika“. Ruska vakcina „Sputnjik V“, prva registrovana vakcina protiv kovida 19 na svetu, evocirala je na šok koji je izazvalo lansiranje sovjetskog satelita 1957. godine, što je otvorilo prostor za istraživanje svemira. To novo doba nije dovelo samo do konkurencije, već i do mnogih zajedničkih napora, uključujući zajedničku misiju Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza „Apolo-Sojuz“.
Vakcina protiv kovida 19 najveći je svetski prioritet i mnoge zemlje, organizacije i kompanije tvrde da su blizu njenog razvoja. Do kraja ove godine neke druge zemlje mogu imati sopstvene vakcine. Važno je da političke barijere ne spreče da se najbolje raspoložive tehnologije koriste za dobrobit svih ljudi, suočavajući se sa najozbiljnijim izazovom sa kojim se čovečanstvo suočava već decenijama.
Nažalost, umesto da se bave naukom koja stoji iza dokazane adenovirusne vektorske platforme za vakcinu koju je Rusija razvila, neki međunarodni političari i mediji odlučili su se fokusirati na politiku i pokušati da potkopaju kredibilitet ruske vakcine. Smatramo da je takav pristup kontraproduktivan i pozivamo na politički „prekid vatre“ o vakcinama u vreme pandemije kovida 19.
Široko je poznato da je Rusija vekovima bila jedan od svetskih lidera u istraživanju vakcina. Ruska carica Katarina Velika dala je primer iz 1768. godine, kad je primila prvu vakcinu protiv malih boginja u zemlji, 30 godina pre nego što je u SAD obavljena prva vakcinacija.
Ruski naučnik Dmitri Ivanovski primetio je 1892. godine neobičan efekat dok je proučavao listove duvana zaražene mozaičnom bolešću. Listovi su ostali zarazni čak i nakon što je naučnik filtrirao bakterije. Iako je prošlo skoro pola veka pre nego što se prvi virus video pod mikroskopom, istraživanje Ivanovskog „rodilo“ je novu nauku koja se zove virologija.
Od otkrića Ivanovskog, Rusija je bila jedan od svetskih lidera u istraživanju virologije i vakcina, proizvodeći brojne talentovane naučnike, poput istraživača Nikolaja Gamaleja, koji je studirao u laboratoriji francuskog biologa Luja Pastera u Parizu i otvorio drugu svetsku stanicu za vakcinaciju protiv besnila, u Rusiji 1886. godine.
I Sovjetski Savez je podržavao istraživanje virusa i vakcina. Svi rođeni posle Drugog svetskog rata primili su obaveznu vakcinu protiv dečje paralize, tuberkuloze i difterije. U retkom primeru saradnje iz perioda hladnog rata, tri vodeća sovjetska virologa otišla su u Sjedinjene Države 1955. godine da bi ponudili mogućnost testiranja u Sovjetskom Savezu za vakcinu protiv dečje paralize u SAD-u, smrtonosne bolesti koja je odnela milione života. Ako smo tada mogli da sarađujemo, onda možemo i moramo to ponovo uraditi.
Višedecenijski napori ruskih i sovjetskih naučnika doveli su do stvaranja odlične istraživačke infrastrukture, poput Nacionalnog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju nazvanog po Nikolaju Gamaleju. Ova infrastruktura uključuje jednu od najbogatijih „biblioteka virusa“ na svetu, stvorenu pomoću jedinstvene tehnike očuvanja, kao i eksperimentalne centre za uzgoj životinja. Ponosni smo na ovu zaostavštinu koja nam je omogućila stvaranje prve odobrene vakcine protiv kovida 19 na svetu. Već smo dobili međunarodne zahteve za milijardu doza naše vakcine i postigli međunarodne sporazume da se godišnje proizvede 500 miliona doza, sa namerom da se proizvodnja poveća.
Prava tajna
Danas mnogi zapadni mediji i političari dovode u pitanje brzinu stvaranja vakcine protiv kovida 19 u Rusiji, sumnjajući u njenu efikasnost i autentičnost. Tajna ove brzine je ruska ekspertiza u istraživanju vakcina. Od osamdesetih, Centar Gamalej trudio se da razvije tehnološku platformu koristeći adenoviruse koji se nalaze u ljudskim adenoidima i koji normalno prenose prehladu kao „vektori“ ili sredstva koja mogu indukovati genetski materijal iz drugog virusa u ćeliju. Gen iz adenovirusa, koji izaziva infekciju, uklanja se dok se ubacuje gen sa kodom proteina drugog virusa. Ovaj umetnuti element je mali ali ne opasan deo virusa i bezbedan je za telo, ali još uvek pomaže imunološkom sistemu da reaguje i proizvede antitela, koja nas štite od infekcije.
Tehnološka platforma vektora zasnovanih na adenovirusu olakšava i brže kreira nove vakcine modifikovanjem početnog vektora nosača genetskim materijalom iz novih virusa koji se pojavljuju. Takve vakcine izazivaju snažan odgovor ljudskog tela kako bi se izgradio imunitet, dok celokupni proces modifikacije vektora i proizvodnja pilot-skale traje samo nekoliko meseci.
Ljudski adenovirusi smatraju se nekim od najlakših za inženjering na ovaj način i zato su postali vrlo popularni kao vektori. Od početka pandemije kovida 19, svi ruski istraživači morali su da urade izvlačenje kodirajućeg gena iz šiljka novog korona virusa kao i implantiranje u poznati adenovirusni vektor za isporuku u ljudsku ćeliju. Oni su odlučili da koriste ovu već proverenu i dostupnu tehnologiju umesto da odu na neistražena teritorije.
Najnovije studije takođe pokazuju da su potrebna dva davanja vakcine da bi se stvorio dugotrajni imunitet. Od 2015. godine ruski istraživači rade na dvovektorskom pristupu i otuda ideja da se u vakcini protiv kovida 19 koriste dve vrste adenovirusnih vektora, Ad5 i Ad26. Na taj način osnažuju telo koje je razvilo imunitet prema prvoj vrsti vektora, dok povećavaju efekt vakcine koristeći drugi vektor. To je poput dva voza koji pokušavaju da isporuče važan teret do tvrđave ljudskog tela kojoj je potrebna isporuka da bi počelo stvaranje antitela. Potreban vam je drugi voz da biste bili sigurni da je teret stigao do odredišta. Drugi voz treba da se razlikuje od prvog, koji je već bio pod napadom imunološkog sistema tela i već mu je poznat. Dakle, dok ostali proizvođači vakcina imaju samo jedan voz, mi imamo dva.
Svojim dvovektorskim pristupom, Centar Gamalej je razvio i registrovao vakcinu protiv ebole. Ova vakcina je korišćena na nekoliko hiljada ljudi tokom poslednjih nekoliko godina, stvarajući proverenu platformu za vakcinu koja je korišćena protiv kovida 19. Oko 2.000 ljudi u Gvineji primilo je injekcije Gamalej vakcine u periodu 2017-18, a Gamalej Centar ima međunarodni patent za svoju vakcinu protiv ebole.
Pristup dva vektora
Centar Gamalej koristio je adenovirusne vektore za razvoj vakcina protiv gripa i Respiratornog sindroma Bliskog Istoka (MERS). Obe vakcine su trenutno u naprednoj fazi kliničkih ispitivanja. Ova dostignuća pokazuju da ruske laboratorije nisu gubile vreme u poslednjih nekoliko decenija, dok je međunarodna farmaceutska industrija često potcenjivala značaj novih istraživanja vakcina u nedostatku globalnih zdravstvenih pretnji pre pandemije kovida 19.
Ostale zemlje krenule su našim stopama razvijajući adenovirusne vakcine na bazi vektora. Univerzitet u Okfordu koristi adenovirus majmuna, koji nije korišćen u odobrenoj vakcini, za razliku od humanih adenovirusa. Američka kompanija „Džonson end Džonson“ koristi adenovirus Ad26, a kineski „Can Sino“ adenovirus Ad5, iste vektore koji koristi Gamalej centar, ali još uvek nisu ovladali dvovektorskim pristupom. Obe kompanije su već primile velike narudžbe za vakcine od svojih vlada.
Upotreba dva vektora je jedinstvena tehnologija koju su razvili naučnici iz Centra Gamalej, a koja razlikuje rusku vakcinu od ostalih adenovirusnih vektorskih vakcina u razvoju širom sveta. Vakcine zasnovane na adenovirusnim vektorima takođe imaju jasne prednosti u odnosu na druge tehnologije kao što su mRNA vakcine (vakcina emeričke biotehnološke kompanije „Moderna“ koja je krajem aprila započela sa ispitivanjem operativno razvijenog preparata na grupi dobrovoljaca).
Buduće mRNA vakcine, koje su podvrgnute kliničkim ispitivanjima u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, ne koriste vektore za isporuku i predstavljaju RNA molekulu sa kodom proteina korona virusa umotanim u lipidnu membranu. Ova tehnologija je obećavajuća, ali njene nuspojave, posebno uticaj na plodnost, još nisu detaljno proučavane. Nijedna mRNA vakcina još nije dobila regulatorno odobrenje u svetu. Verujemo da ćemo u globalnoj trci vakcina za borbu protiv koronavirusnih adenovirusnih vakcina biti pobednici, a čak i u ovoj kategoriji Gamalej vakcina ima svoje prednosti.
Konfrontirajući skepticizam
Ruska vakcina je spremna i registrovana. Prve dve faze kliničkih ispitivanja su završene i njihovi rezultati biće objavljeni ovog meseca u skladu sa međunarodnim zahtevima. Ovi dokumenti pružiće detaljne informacije o vakcini, uključujući i tačne nivoe antitela kako je pokazano u nekoliko testova trećih strana, kao i Gamalejev test vlasništva, koji identifikuje najefikasnija antitela koja napadaju špic korona virusa. Takođe će pokazati da su svi učesnici kliničkih ispitivanja razvili stopostotni imunitet na kovid 19. Studije na sirijskim hrčcima, životinjama koje obično umiru od kovida 19, pokazale su 100 odsto zaštitu i odsustvo oštećenja pluća, nakon što su primili smrtonosnu dozu infekcije. Posle registracije sprovešćemo međunarodna klinička ispitivanja u još tri države. Očekuje se da će masovna proizvodnja vakcine početi do septembra i već vidimo snažno globalno interesovanje za vakcinu.
Skepticizam među međunarodnim medijima i političarima izbio je upravo kad je Rusija objavila svoje planove za masovnu proizvodnju vakcine protiv kovida 19. Kad sam razgovarao sa zapadnim medijima, mnogi su odbili da u svoje priče uključe ključne činjenice o ruskom istraživanju vakcine protiv kovida 19. Na ovaj skepticizam gledamo kao na pokušaj da se potkopaju naši napori da razvijemo radnu vakcinu koja će zaustaviti pandemiju i pomoći ponovnom otvaranju globalne ekonomije.
Ovo nije prvi put da se Rusija suočila sa međunarodnim nepoverenjem zbog svog liderstva u nauci, kad politika stane na put naučnim otkrićima i dovede u opasnost javno zdravlje. Tokom izbijanja epidemije dečje paralize u Japanu pedesetih godina prošlog veka, japanske majke čija su deca umrla od dečje paralize, išle su da demonstriraju protiv svoje vlade koja je zabranila uvoz sovjetskih vakcina. Demonstranti su postigli cilj, zabrana je ukinuta i spaseni su životi više od 20 miliona japanske dece.
Danas politika ponovo staje na put ruskoj tehnologiji koja može spasiti živote širom sveta. Rusija je otvorena za međunarodnu saradnju u borbi protiv ove i budućih pandemija. Po rečima sovjetskog delegata na međunarodnoj konferenciji o vakcinama protiv dečje paralize u Vašingtonu, 1960. godine, koji je kao odgovor na pitanja publike o bezbednosti vakcine, rekao da mi u Rusiji „volimo našu decu i brinemo se za njihovo dobrobit koliko i ljudi u Sjedinjenim Državama ili bilo kom drugom delu sveta, i zato je vakcina namenjena svojoj deci “. Nakon ovih reči sovjetska delegacija dobila je ovacije publike a zajednički rad na vakcinama je nastavljen. Dobrobit i prosperitet budućih generacija je ono o čemu bi sad trebalo da razmišljamo. Sve zemlje sveta trebalo bi da ostave politiku i usredsrede se na pronalaženje najboljih rešenja i tehnologija kako bi se zaštitili životi i nastavile privredne aktivnosti. Naš fond je već osigurao partnerska preduzeća za proizvodnju u pet zemalja radi zajedničke proizvodnje ruske vakcine. Možda u nekom trenutku zahvaljujući ovom partnerstvu u borbi protiv kovida 19 možemo preispitati i odustati od politički motivisanih ograničenja međunarodnih odnosa, koja su zastarela i predstavljaju prepreku koordiniranim naporima u suočavanju sa globalnim izazovima.
