Novoj uceni Prištine koju je iznela ministarka spoljnih poslova samoproglašenog Kosova Meljiza Haradinaj Stubla pridružio se i regionalni zapovednik bivše OVK Šukri Buja. Njegov doprinos temi bio je još konkretniji. Kosovske institucije bi, kaže on, trebalo da traže od zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova da ne priznaju listu Interpola radi procesuiranja pripadnika OVK.
Isti mentor Prištine je bio i za takse
Na pitanje na kakav prijem bi novi predlog kosovskih Albanaca mogao da naiđe u Briselu, koji tek što je pregovarače ponovo okupio oko stola, Čović nema dilemu da ovo sa poternicama nije ideja Prištine.
„To je sve instruirano iz određenih međunarodnih krugova kojima nije ni stalo da se konstruktivnim pristupom, razgovorima, dijalogom, kako-tako razreši problem Kosova i Metohije. To je problem gde je međunarodno priznatoj državi, članici UN, kao što je Srbija, oteto i pod okupacijom se od 2008. godine drži oko 17 odsto teritorije sa koje je proterano više od 200.000 ljudi“, kaže za Sputnjik nekadašnji šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.
On smatra da novi predlog otposlat iz Prištine nikoga u Beogradu ne može da isprovocira.
„Ukoliko hoće normalne razgovore, hoće, ukoliko neće, videćemo šta će vreme doneti. Greše svi koji misle da će problem biti rešen dlanom o dlan, greše svi koji terminološki manipulišu sa nekakvim pravno obavezujućim sporazumom o normalizaciji odnosa. Pa i Briselski sporazum je podrazumevao neku normalizaciju“, ističe Čović.
Ucenjuju više od 20 godina
Njega ne čudi najnovija ucena, jer to, kako konstatuje, Albanci rade već 20 godina uz pomoć zapadnih mentora. On podseća da je 48 raznoraznih sporazuma potpisano, a da Priština nijedan nije sprovela. Kada je trebalo da sprovedu ono na šta su se sami obavezali potpisom, izmišljali su, kaže, ovakve performanse.
Sagovornik Sputnjika napominje da je njihov status regulisan sa dva međunarodno priznata dokumenta — Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom SB UN 12 44.
„Jasno je zašto su oni nervozni — jer njihove akcije i akcije njihovih međunarodnih mentora polako propadaju. Polako dolazimo u vremena u kojima će i oni i njihovi mentori morati da odgovaraju za sve ono što su počinili državi Srbiji i građanima države Srbije. To su ekstremni zločini i to ne mogu da prikriju ovakvim manipulacijama i performansima, ma koliko prljavih para dali za lobiranje“, kaže Čović.
On podseća da više od dve decenije postoji veliki otpor prištinskih političara koji su, kako ističe, „presvučeni OVK borci“, ali i njihovih zapadnih mentora, naporima Beograda da se nekadašnji pripadnici terorističke OVK, za koje postoji osnovana sumnja i čvrsti dokazi da su počinili zločin, privedu pravdi.
„Procedura koju Srbija kao članica Interpola sprovodi potpuno je u skladu sa najvišim međunarodnim pravnim standardima i ono što je sporno, jeste da se uhapšeni po tim optužnicama sa crvenih Interpolovih poternica puštaju političkim odlukama i pod pritiskom zapadnih sila, koje su neretko bile saučesnici u užasnim zločinima koje su pripadnici OVK počinili nad Srbima, Albancima i ostalim nealbancima. Zbog toga među kosmetskim Albancima vlada mišljenje da su oni nešto posebno, da za svoje zločine neće nikada odgovarati“, objašnjava Čović.
Zapad im ulio osećaj nekažnjivosti
Tu je, kako napominje, i koren predloga zakona o takozvanoj zaštiti takozvanih tekovina OVK, koji je bez presedana u međunarodnim analima.
On je podsetio na slučaj Hrvatske i na mnoge Srbe koji su hapšeni po svetu po hrvatskim Interpolovim poternicama kojima je suđeno pred hrvatskim sudovima.
„Bez ulaženja u ispravnost tih postupaka, međunarodna zajednica nije mrdnula prstom da ospori njihov legitimitet. Ne vidim nijedan jedini razlog zašto bi Albanci sa Kosova i Metohije, pripadnici OVK, imali drugačiji tretman“, napominje naš sagovornik.
Ako postoji sumnja, svako treba da bude priveden pravdi, zaključuje naš sagovornik, a u sudskom postupku je na stranama da potvrde ili opovrgnu optužnicu.
