Na beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra, nakrcanom malim privatnim buticima, sparan i pretežno oblačan dan, ali nije to razlog što su lokali uglavnom prazni.
Većina ljudi sa maskama i na otvorenom užurbano korača ka odredištu. Samo pojedini ulaze u butike, ali se ne zadržavaju dugo. Mnogi provire i pitaju ima li ono što im je potrebno, a na odričan odgovor nastavljaju dalje…
Nema više one nekadašnje bulevarske košnice kada se čekalo ispred kabina za probanje odeće dok su muškarci tražili slobodno mesto u obližnjim kafanama da bi sačekali lepšu polovinu da odabere sve što joj treba – od cipelica do donjeg veša.
Ali, poneki „incident“ poremeti tišinu velike beogradske štrafte za kupovinu:
Poslovnu Beograđanku zatičemo na ulazu u butik haljina. Furiozno utrčava u radnju i ubrzano iznosi „prohtev“:
„Dajte mi neku haljinu za posao, samo da mi se slaže uz papuče“!
Uzima tri haljine i pravac u kabinu. Nije, čini se, ni ušla, a već je istrčala uz reči:
„Uzimam sve tri, kucajte pa da bežim!“.
Butici u teškom stanju - kako opstati tokom korone
Prodavačica ovog butika kaže nam da se pojavom korona virusa situacija sa posetama kupaca i prometom drastično promenila:
„Mnogo je slabije. Ali, uz pomoć države nekako smo uspeli da opstanemo. Mnogo njih i napušta lokale, odlaze. A svima je teško sada...“
Ni ona nije sigurna da li će na duže staze moći da opstanu ukoliko opstane i virus.
„Mislim da su ljudi preplašeni i da sada više štede novac. Najavljuje se i taj famozni drugi talas s jeseni. A i sada nam, dnevno, uđe maksimum do pet ljudi“, vrti glavom prodavačica.
Ljudi se promenili
Nakon što je uslužila kupca koji je, više sebi u bradu promrljao da su tašne preskupe, prodavačica Jelena ocenjuje da su se ljudi jako promenili sa pojavom pandemije.
„Jako retko se sreće neko ko je opušten. Svi su u nekom strahu, grču, većinom neraspoloženi i naelektrisani, da ne kažem neprijatni. Ima, doduše, i finih koji se ponašaju kao da se ništa nije desilo… Mi se borimo koliko možemo. Trudimo se da zadržimo dobar duh“, uverava nas Jelena.
Ona je primetila da se ljudi ponašaju u skladu sa vestima tog dana:
„Kad „namrače“ preko TV, nigde nikog nema. Ako nisu neke loše vesti ljudi su opušteniji, vidim to i po ulici kako šetaju“.
Maša Petković izgubila je posao u „sekndhend“ butiku na početku epidemije. Vlasnik butika nije mogao da podnese kiriju od tri hiljade evra, tako da su ona i koleginice otpuštene, a prodavnica zatvorena. Srećom, ubrzo ju je primio drugi poslodavac, pa sada cipelama uslužuje beogradske dame.
„Promet opada, posao opada. Znatno se oseća da se narod uplašio i da ih nema, odnosno, da čuvaju pare za „fatalni septembar“ ili jesen“, priča Petkovićeva.
Značajna državna pomoć
Vlasnik „Obuće Marko“ Marko Babić, pomažući radnicu da sredi magacin govori nam da je teško dati procenu da li će njegova firma moći da opstane. Tokom juna stvari su počele su da se vraćaju u normalu, ali je promet drastično pao u julu, a ni sada nije ni približan očekivanom.
„Konkurisali smo za pomoć. Dobili smo je i to nam je pomoglo da preživimo period koji je iza nas. Ne znam da li bismo to uspeli bez državne pomoći, ali kažem borba za preživljavanje i normalizaciju tek predstoji. Nismo otpuštali radnike, svi kojima je istekao ugovor u poslednjim mesecima, produžili smo ga“, kaže Babić.
Spas u elektronskoj prodaji
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Zoran Bogetić objašnjava za Sputnjik da će mali trgovci odećom i obućom morati da pronalaze neke nove pristupe poslu, imajući u vidu ekstremno jačanje elektronske kupovine koja je primarno vezana za nekvarljivu robu.
„Redefinisanje posla, osavremenjivanje, bolji uslovi nabavke da bi bili konkurenti. Sa druge strane, nužan je razvoj nekih zajedničkih platformi i plasmana komunikacije sa kupcima. Zanimljivo je koliko elektronska kupovina u maloprodaji poslednjih meseci okupira. Ako pedeset posto toga ostane i nakon korone, brojni će trgovci koji nisu fleksibilni u smislu „multičenel poslovanja“ upasti u probleme“, smatra ovaj ekonomista.
Neophodne inovacije u poslovanju
Bogetić smatra da je većina malih trgovaca u Srbiji bez jasne predstave i nedovoljnog obrazovanja što se tiče trgovine. Po njemu, interesantno je što nemaju kapacitet za integrisanje i udruživanje interesa sa drugim kolegama:
„Izvori nabavke su sada potpuno pretumbani. Pregovaračka pozicija malih trgovaca u odnosu na velike sisteme je nikakva. Ako ne budu napravili bolju pregovaračku poziciju u domenu nabavke imaće jako lošu situaciju. Neophodan je jasan plan iskoraka i inoviranje modela. Dakle, jedino u pravcu kombinovanja kanala prodaje - tradicionalne direktne i onlajn moguć je opstanak. To je ono "klik end kolekt" što postaje dominantno. Znači, da ljudi vide, prouče, pa dođu da kupe. A prisustvo malih trgovaca na internetu je otprilike u tragovima“.
Pomoć države malim trgovcima značajna je, ali je po mišljenju našeg sagovornika kratkog daha. Važnija je infrastrukturna pomoć, i preorijentacija u pravcu stvaranja zajedničkih znanja i platformi kako bi mogli da prave iskorake i da opstanu.
