Čuveni ruski skulptor Aleksandar Rukavišnjikov završio je gotovo sav posao, pa su četiri kamiona sa delovima spomenika već na putu ka Srbiji, ali se veći deo i dalje nalazi u njegovom ateljeu i čeka svoj red na otpravku.
Gigantski spomenik, napravljen u bronzi, prerezan je na delove kako bi se lakše dopremio do Srbije, gde će ponovo biti sklopljen, ispoliran i patiniran.
„Ovo što sada vidite nije njegov konačan izgled“, napomenuo je Rukavišnjikov dok nam pokazuje svoje najnovije remek-delo, dodajući da će biti potrebno još oko tri meseca za finalne radove koji predviđaju transport do Beograda preostalih delova i postavljanje spomenika ispred stare železničke stanice u Beogradu.
Izrada najvećeg spomenika u Srbiji, visine 24 metra i težine 68 tona, bio je veliki izazov čak i za iskusnog Rukavišnjikova, čija brojna dela već krase mnoge gradove u Rusiji i inostranstvu. Ipak, spomenik Stefanu Nemanji je drugi „gigantski poduhvat“ slavnog skulptora. Pre toga, skulpturu sličnih razmera radio je samo za stadion Spartaka. To je danas čuveni bronzani gladijator, koji je postavljen pored severne tribine moskovskog stadiona.
„Lepo je što će on biti najveći spomenik u Srbiji, ali je mnogo važnije da bude najbolji i to ne samo u Srbiji, nego u svetu. Voleo bih da ima uticaja na odnos prema Srbima, jer dobre skulpture utiču — dolazi mnogo ljudi da ih vidi, a u Beogradu ima puno turista. Želeo bih da to bude jedan od simbola Beograda, kao što je to Hram Svetog Save“, ističe Rukavišnjikov.
Rukavišnjikov je treća generacija skulptora u svojoj porodici, a u njegovoj bogatoj biografiji spomenik Stefana Nemanje zauzeće posebno mesto — ne samo zbog veličine, nego zato što je to i njegov prvi rad jedne velike strane istorijske ličnosti.
„Ako ne voliš svog heroja, ne možeš ga ni napraviti. I ja sam Stefana Nemanju iskreno zavoleo! On je sada deo mene. Veliki je značaj njegovog života i njegovih podviga — to je veliki značaj za Srbiju, za pravoslavlje i našu zajedničku pravoslavnu kulturu, gde je odigrao veliku ulogu. Ja sam želeo da spomenik ne liči ni na jedan drugi u svetu“, naglasio je Rukavišnjikov.
Čak 50 ljudi će moći da uđe u postament
Na izradi spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države radilo se oko godinu i po dana i u tome je učestvovala cela brigada majstora — učenika i saradnika Rukavišnjikova — skoro 120 ljudi, različitih profila.
Autor je počeo da radi na spomeniku nakon što je pobedio na međunarodnom konkursu u Srbiji. Kako kaže, nije želeo da to bude klasičan spomenik, gde „prosto čovek stoji na postamentu“ i bilo mu je važno da se njegovo delo uklopi u urbanizam i duh Beograda kao „savremenog grada koji se menja“, a koji je posetio više puta.
„Zamislio sam da napravim skulpturu koja će istovremeno biti skulptura 21. veka, a da pritom sačuvam tradicionalne elemente, jer smatram da bi bilo pogrešno napraviti nešto avangardno, zato što svaki čovek mora da razume ono što gleda. Zadatak je bio složen“, priča Rukavišnjikov dok razgovaramo u njegovom ateljeu, koji se nalazi u okviru jedne od bivših sovjetskih metalskih fabrika u Solnečnogorsku.
Spomenik neće imati uobičajeni postament. Figura Nemanje u carskoj odori iz njegovog vremena stajaće na napuklom vizantijskom šlemu, koji se na četiri kraka oslanja na zemlju i odakle se pomalja vladarsko žezlo. S obzirom da nije poznato kako je izgledalo žezlo Stefana Nemanje, autor ga je napravio po uzoru na žezlo njegovog sina — Svetog Save.
„Kako sam zamislio, figura Stefana Nemanje se jednom nogom oslanja na simbol državnosti — vrh žezla njegovog sina Save. Mi pretpostavljamo da je i on imao takvo žezlo, ali nije očuvano. To nije kopija Savinog žezla, ali liči“, objasnio je Rukavišnjikov.
U tom donjem delu spomenika ima mnogo simbolike koja pokazuje kontinuitet srpske kulture koja se rodila iz vizantijske. Sa spoljne strane su prikazane dve najznačajnije zadužbine Stefana Nemanje — Studenica i Hilandar.
U postament, koji zapravo predstavlja naprsli vizantijski štit, građani će moći da uđu. Prema rečima Rukavišnjikova, tu će moći istovremeno da se nađe i oko 50 ljudi. Na četiri velika reljefa koje je napravio umetnik, posetioci će moći da vide ugravirane scene iz Nemanjinog života i srpske istorije — od srpskih bitki, sahrane Stefana Nemanje, pa do porodičnog stabla velike dinastije Nemanjića.
Rukavišnjikov spomenik Stefanu Nemanji radi sa arhitektom Petrom Arsićem, dok je kao jedan od konsultanata angažovan i njegov blizak prijatelj, profesor Nikolaj Muhin, rukovodilac tima za radove na kupoli u Hramu Svetog Save, koji mu je dosta pomogao i oko prikupljanja materijala o Stefanu Nemanji i lozi Nemanjića.
Da bi se bliže upoznao sa srpskom istorijom, tradicijom, kulturom i umetničkom baštinom, skulptor je u više navrata dolazio u Srbiju i obilazio manastire. Posebno su mu se dopale freske za koje kaže da su „prava remek-dela“.
„Unutrašnjost postamenta će biti prekrivena u tradiciji srpskih prelepih freski i mozaika, sa tamno-plavim nebom i zlatnim zvezdama. Zvezde neće biti realistične — one su uvećane, ali će reljef biti prilično realističan“, kaže autor, dodajući da će spomenik imati i specijalno osvetljenje.
Figura Stefana Nemanje bila je poseban izazov za umetnika, pošto nisu sačuvani portreti iz njegovog zrelog perioda, već isključivo iz monaškog života, kada se predstavlja kao monah Simeon. Vajar je razgledajući postojeće portrete na internetu i proučavajući crte lica Nemanjinih potomaka, srpskom vladaru podario odgovarajući lik. U rukama veliki župan drži hilandarski tipik i pravoslavni krst, kao simbol vere i crkve na koju se najviše oslanjao tokom svoje vladavine, što je ujedno doprinosilo njegovom ugledu.
Konkurisaće i za spomenik Aleksandru Karađorđeviću
Rukavišnjikov kaže da predstoji još dosta posla. Za oko tri nedelje put Beograda kreću još četiri kamiona sa delovima spomenika Stefanu Nemanji, a potom će biti otpravljena još dva. Ako bude išlo sve po planu, radnici i montažeri iz Rusije trebalo bi da stignu u Beograd 10. avgusta, dok će im se za mesec i po do dva pridružiti i sam Rukavišnjikov, koji će nadgledati postavljanje spomenika.
„Imam osećaj straha. Zašto? Zato što nisam siguran. Ja se nadam da će sve biti dobro i obično je tako, ali uvek razmišljaš o tome kako će se uklopiti u ambijent. Prema svemu tome odnosim se veoma ozbiljno, ali spomenik te veličine radim drugi put u svom životu...“, kaže skulptor.
Da bi tako visoka skulptura bila stabilna, unutar nje će biti jaka čelična konstrukcija. Oko tri metra spomenika biće pod zemljom, a 21 metar iznad zemlje.
Na pitanje da li bi želeo da napravi spomenik još neke ličnosti iz srpske istorije, Rukavišnjikov kaže da bi rado konkurisao na predstojećem konkursu za izradu spomenika kralju Aleksandru Karađorđeviću u Beogradu, ali da još ne zna da li će konkurs biti „otvorenog ili zatvorenog tipa“.
„Meni je to interesantno, ali još ne znam da li će biti otvoren konkurs. Ako se to dogodi, možda ću učestvovati“, otkrio je za Sputnjik Rukavišnjikov.
U njegovom ateljeu se užurbano radi. Prave se spomenici i skulpture Gagarinu, Šaljapinu i drugim znamenitim Rusima. Svaki mu je omiljen na svoj način.
„Kada napravite delo, ono odlazi i živi svojim životom, ali je uvek zanimljivo ako se nađeš na tom mestu da ga vidiš“, rekao je Rukavišnjikov.
Pročitajte još:
