Uznemireni zapadni mediji: Tramp u Berlin šalje vojnika koji je protiv muslimanske mafije na Kosovu

Sudeći po napisima u tim medijima, najveći negativac u Americi, veći i od samog Trampa, jeste potencijalni naslednik Ričarda Grenela na mestu američkog ambasadora u Berlinu, penzionisani pukovnik Daglas Mekgregor.

Strah od Mekgregora prvi je proširio Si-En-En u opširnom tekstu na svom portalu naslomekvljenim „Ambasador u Nemačkoj vređa migrante i izbeglice i traži vojni angažman na granici sa Meksikom“, a posle su nastavili i ostali.

Trampov „zlikovac“ nasleđuje Grenela u Berlinu

U tekstu se citiraju brojne Mekgregorove izjave poput one da „muslimanski migranti dolaze u Evropu sa ciljem da Evropu na kraju preoblikuju u Islamsku državu“ ili da se zalagao da američka vojska na granici sa Meksikom dobije „pravo da puca na ilegalne imigrante“.

Zapadni mejnstrim mediji „plaše“ se Mekgregora iz više razloga, kaže za Sputnjik Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“.

„Sama činjenica da je bio razmatran za savetnika za nacionalnu bezbednost kad je Tramp otpustio Džona Boltona u septembru prošle godine, ukazuje da on uživa izvesno poverenje predsednika, a što se Si-En-Ena i medijske mašine tiče, neko ko uživa poverenje predsednika Trampa, po definiciji mora da bude zlikovac“, kaže Trifković.

Planer agresije na SRJ protiv „muslimanske mafije na Kosovu“

Mekgregor se našao na udaru mejnstrim medija i zbog izjave da su Amerikanci „intervenisali protiv pravoslavnih hrišćanskih Srba na Kosovu i postavili suštinski muslimansku mafiju za rukovođenje tom zemljom i nazvali je velikim uspehom za demokratiju“.

„Ti ljudi nikada nisu bili naši prijatelji. Nikada neće biti naši prijatelji. Oni su neizlečivo neprijateljski raspoloženi. Govorim o sunitskim islamistima“, dodao je Mekgregor. S druge strane, Mekgregora je zbog vojničkih zasluga u NATO agresiji na SRJ Bil Klinton odlikovao „Medaljom za Kosovo“.

Trifković kaže da je Mekgregor bio jedan od planera operacije NATO-a protiv SRJ 1999. godine kao vojnik profesionalac, odnosno, da ga niko nije pitao da li tu akciju odobrava i šta o njoj misli.

​„On je naprosto bio deo tima koji je po ’pe esu‘ pripremao tu akciju. Međutim, kada se demobilisao, odnosno kad se penzionisao iz vojske, on je onda imao slobodu da o tome izrekne svoj politički sud. Dakle, nije nužno došlo do nekog velikog preokreta, jer šta je on privatno mislio o dotičnoj operaciji, značilo je da ukoliko se oglasi sa svojim neodobravanjem, da on mora da napusti službu“, smatra naš sagovornik.

Na isti način su, nakon što su izašli iz političkih angažmana, mnogi učesnici u raspadu Jugoslavije u svojim memoarima nastupali potpuno drugačije nego kad su bili neposredno angažovani, podseća Trifković.

Tipično je za učesnike zbivanja na našim prostorima da mogu slobodno da progovore tek kad više nisu u aktivnoj službi, naglašava sagovornik Sputnjika.

Bez generalskog čina zbog kritike koncepta američke globalne imperije

Trifković ističe da je Mekgregor još dok je bio u aktivnoj službi ispoljio sklonost ka kritici ne samo organizacionih aspekata američke kopnene vojske, kao što je to učinio u svoj knjizi „Razbiti falangu“, nego je nakon penzionisanja kritikovao i sam koncept američke globalne imperije.

„On pripada tzv. školi realista međunarodnih odnosa, a inače je doktorirao međunarodne odnose na Univerzitetu Virdžinije 1987. godine, kad je još uvek bio u aktivnoj službi. Kod njega imamo definitivnu nesklonost ka prihvatanju uhodane ortodoksije, bilo da je reč o organizovanju i borbenom poretku kopnene vojske, zbog čega nikad nije ni dospeo do čina generala iako je imao briljantnu karijeru“, kaže sagovornik Sputnjika.

On dodaje da je Mekgregor u Zalivskom ratu u februaru 1991. godine predvodio jedan borbeni tim od 19 tenkova i 30 borbenih vozila „bredli“, koji je uništio čak 70 oklopnih vozila iračke republikanske garde, upravo zahvaljujući tome što je izveo jedan neočekivani manevar i zašao iza leđa.

Poznavalac Nemačke – jeretik liberalnih medija

Iako se dovodi u pitanje Mekgregorova stručnost za funkciju ambasadora SAD u Berlinu, prema Trifkovićevim rečima, za to mesto ga kvalifikuje to što perfektno govori nemački jezik i veliki je poznavalac nemačke istorije i kulture i što je proveo dosta vremena u toj zemlji.

„Za liberale on predstavlja bauk, jer je u više navrata izrazio veliku skepsu prema imigracionoj politici Angele Merkel i čak je jednom prilikom rekao da Nemačkoj preti islamska najezda. Dakle, to je sa stanovišta politički korektnih liberalnih medija izrazita jeres.“