General Vesli Klark, komandant NATO-a koji se još od 1997. godine, prema svedočenjima aktera tih tragičnih događaja sa Kosova i Metohije, spremao aktivno za bombardovanje Srbije, isplivao je ovih dana iz krvavih sećanja tog vremena.
Klark, koji je decidno odbijao sve ponude Rusije za deeskalaciju sukoba na KiM u drugoj polovini devedesetih prošlog veka, praktično je sada osudio optužnice protiv vođa OVK Hašima Tačija i Kadrija Veseljija za ratne zločine.
Čovek koji je sladostrasno bombardovao SR Jugoslaviju, kao vrhovni komandant NATO-a 1999. godine i koji je odgovoran za razaranje naše države i ubijanje civila, smatra da optužnice Specijalnog suda za zločine OVK — „ometaju napredak Kosova“.
Srbi su zločinci, teroristi su državnici
Klark, čije ime — zasluženo — nose ulice u Prištini i Peći, poručuje i da „nema pojma da li su optužnice Specijalnog suda tačne ili nisu“, ali zna da je predlog optužnice protiv predsednika Kosova Hašima Tačija nastavak aktivnosti na ometanju napretka Kosova.
Komandant koji je i smenjen jer je izdao sumanuto naređenje britanskom general-pukovniku Majkl Džeksonu da napadne ruske trupe na prištinskom aerodromu, danas promoviše nove humanističke ideje.
Dakle, jedna „država“, pa makar bila i samoproglašena i nepostojeća, ne može da napreduje ako se njeni zločinci procesuiraju i osude.
Setimo se samo da Srbija nije mogla u „svetlu budućnost“, da nije mogla da preskoči nijedan stepenik ka EU niti da se otvori ka „razvijenom svetu“, modernim standardima i investicijama, dok ne izruči kompletan svoj državni, vojni i policijski vrh Haškom tribunalu. Do poslednjeg.
Pa kako se tada niko baš nije dosetio originalnosti da ispali takvu grozomornu ideju, kojom se zamenjuju sve zdravorazumske teze, da procesuiranje osumnjičenih predstavlja kočenje napretka države.
Srbiji godinama svakoga dana dele lekcije da ne može da napreduje dok se ne suoči sa svojim zločinima, dok se ne izvini svima, dok ne klekne pred svim žrtvama, dok ne doživi katarzu.
Srbija, bez izuzetaka, i ispunjava tu svoju istorijsku kaznu — generale i predsednike je izručila, komšijama je pružila ruku izvinjenja, ne slavi sopstvena zlodela, samo pali sveće svojim žrtvama.
Ali i to je nedovoljno...
Ne sme da se baci mrlja na proterivanje Srba
Drugi primer, koji ovih dana pokazuje svu „osobenost“ srpskog naroda kad je u pitanju kvalifikacija zločina je obeležavanje „Oluje“.
Ne ulazeći u odluku predstavnika Srba iz Hrvatske da učestvuju u proslavi tog etničkog čišćenja našeg naroda, jer je to na njihovoj savesti i političkoj proceni, nešto drugo ovde pogađa u srce.
A to je da posle 25 godina, niko od svetskih centara moći, niko sa razvijenog Zapada, niko od naših evroatlantskih reformatora ne podigne glas da kaže Zagrebu — ljudi, vi slavite proterivanje 250.000 hiljada Srba i ubijanje oko dve hiljade ljudi.
Niko da im kaže, ljudi, ne možete da ucenjujete Srbe da prisustvuju vašim jubilejima natopljenim krvlju, kako bi ostvarili elementarna ljudska i manjinska prava koja bi trebalo da garantuje savremena Evropa.
Ne, važno je sada da se ne osude zločinci iz OVK niti da se baci nikakva mrlja na „herojski“ pogrom Srba u Hrvatskoj. I važno je da Srbi pristanu na tu paradigmu da su jedini počinili zlo i da jasno i glasno „priznaju“ da nad njima nije počinjeno etničko čišćenje.
I tada će im Hrvati i kosovski Albanci, kao i pojedine zapadne vojskovođe, oprostiti što su ih proterali iz istorijskih i večnih zavičaja.
A možda će imati još poneki uslov...
Pročitajte još: