Rusiju je 1812. godine pokušao da osvoji francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta, a četrdesetih godina XX veka Hitler, podseća list. Napadi su dolazili iz srednjoevropske ravnice koja se smatrala „Ahilovom petom“ ruske imperije, jer nema planinskih masiva da je štite, kao na Kavkazu. Međutim, oba napada su se utopila u ogromnom prostranstvu zemlje, navodi autor članka.
Trauma koju Rusija nosi iz Drugog svetskog rata pomaže da se shvate interesi njene bezbednosti, navodi list. Države-sateliti SSSR-a u istočnoj Evropi nisu joj bili samo bratski narodi, već tampon zona u slučaju napada sa zapada. Moskva je odustala od Varšavskog sporazuma, tek nakon što je NATO obećao da se neće širiti na istok.
Međutim, SAD su želele da budu jedina supersila u svetu, zato su narušile obećanje. Da je Alijansa prihvatila Ukrajinu u svoje redove i zauzela luku u Sevastopolju, to bi toliko ograničilo geopolitičke mogućnosti Rusije, da ona više ne bi mogla da se smatra potencijalnim protivnikom Amerike.
Pogled na kartu pokazuje da su vojno-morske mogućnosti Kremlja vrlo ograničene, nastavlja list. Da iz Sevastopolja dođu u Mediteran, ruskim brodovima je potrebno da prođu kroz Bosfor koji kontroliše članica NATO-a — Turska. Za Moskvu je vrlo važno da održava red na Bliskom i Srednjem istoku, inače se destabilizacija može preliti na Kavkaz i centralnoazijske republike, navodi autor.
Luke — Sankt Peterburg u Baltičkom moru i Vladivostok u Japanskom moru — dele sudbinu Sevastopolja. Kako bi se iz Baltičkog mora uplovilo u Atlantik, ruski brodovi moraju da prolaze kroz moreuz Skagerak, tj. vode koje kontroliše NATO. Japan, kao saveznik SAD, može blokirati pristup Vladivostoku.
Izlazak na otvorena mora stimuliše i trgovinu i razvoj industrije, nastavlja „Dojče virtšafts nahrihten“. Oni smatraju da je mnogo jednostavnije proizvoditi u Rurskoj oblasti Nemačke i slati robu preko luke Roterdam, nego u Sibiru, zbog velike udaljenosti od tržišta.
