„Možda nije potrebno beskrajno sazivati međunarodne samite, već napokon održati jedan – unutar ukrajinski? Da se skupe njih četvorica (predsednika, bivših Leonid Kravčuk, Leonid Kučma i Petro Porošenko i aktuelni Vladimir Zelenski) i pokušaju da shvate šta je napisano u Minskim sporazumima“, napisala je Zaharova, komentarišući reči novog šefa ukrajinske delegacije u kontakt grupu za rešavanje krize u Donbasu Leonida Kravčuka da pojam „specijalni status“ za Donbas treba precizirati, pošto su u Minskim sporazumima „napisali tako da sami ne znamo šta je to specijalni status“.
Zaharova je svoju ideju nazvala „bratskom“.
„Samit u okviru Ukrajine će, sigurna sam, biti konstruktivan, neće biti nikoga ko bi mogao da se okrivi za njegov neuspeh. Jedno "ali": moraće se obaviti bez putovanja u Pariz“, dodala je ona.
„Svi učesnici su kompetentni: dva su bila u kontakt grupi, jedan je potpisivao minske dokumenta, kod jednog su oni bili deo predizbornog programa. Nije nevažna činjenica: iz ove četvorke, dvojica nikad nisu rekla da im nešto nije jasno oko Minskog dokumenta, energično se zalažući za njihovu realizaciji u svetskim prestonicama i tražeći od Moskve da „ne usporava proces“. Neka onda ispričaju drugoj dvojici, šta je tamo napisano“, zaključila je Zaharova.
Rat u Donbasu
Ukrajinske vlasti su u aprilu 2014. godine pokrenule vojnu operaciju protiv Donjecke i Luganske Narodne Republike koje su proglasile nezavisnost nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014.
Pitanje rešavanja situacije u Donbasu razmatra se, između ostalog, i na sastancima u kontakt grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koji regulišu korake za deeskalaciju sukoba. Minski sporazumi reguliše, između ostalog, davanja specijalnog statusa samoproglašenim republikama u Donbasu, ali do danas Kijev nije ispunio preuzete obaveze.
