„Zamislite još ako nam država bude naplatila sve poreze, doprinose i sve namete koje svake godine treba da platimo, a mi nemamo nijednu jedinu fakturu.“
Panika među vlasnicima splavova
Negativan uticaj krize izazvane virusom korona nemerljiv je i za vlasnike privatnih splavova. Smanjena potražnja dopunjena zabranom organizovanja žurki i proslava mogla bi da dovede do otpuštanja zaposlenih, kao i do njihovog potpunog propadanja. Bez pomoći države, makar u otpisu poreza i drugih dažbina, opstaće samo biološki, ne i ekonomski.
Ovaj vlasnik splava ipak smatra da je odluka Lučke kapetanije Beograda dobra, jer bi svako dovođenje bilo kog čoveka na splav radi organizovanja neke proslave bilo neprofesionalno i nekorektno prema samom korisniku. On je sam vratio avanse koji su uplaćeni za organizovanje proslava, kako ne bi bio vinovnik širenja zaraze.
Na pitanje da li će vlasnici splavova i brodova moći da prežive ovu krizu, pogotovo kada zbog nedostatka turista ne bi bilo posla, sve i da postoji dozvola države, Đorđević kaže da će teško moći. Prošle godine jahting klub čiji je on kapetan, uslužio je sto hiljada gostiju, dok ove godine nemaju nijednu fakturu.
Naš sagovornik dodaje da ove sezone postoje samo troškovi i da se boji da država neće imati sluha, odnosno da će naplatiti sve takse, poreze i dažbine, iako oni nisu u mogućnosti da posluju i zarađuju.
Bez pomoći države opstanak samo biološki
„Dobili smo prvu pomoć za radnike za minimalnu platu, ali nemamo mi samo troškove za radnike. Imamo struju, stotine troškova kao što su porez na upotrebu plovnih objekata, registracije koje su skupe, tehnički pregledi. Ta minimalna plata koja se daje za radnike, to je kap u vodi u odnosu na to koliko imamo dažbina, jer je održavanje splavova najskuplje održavanje koje postoji. Sve što je na vodi, podložno je koroziji, degradaciji i slično. To mora da se šmirgla, farba, pazi, čuva... Uz to, mi imamo obavezu čuvanja tih brodova, imamo brodsku stražu. Ljudi moraju da rade 24 sata da čuvaju brodove“, ukazuje Đorđević.
Komercijalni beogradski splavovi sa kojima smo kontaktirali, podeljeni su u odnosu prema Saopštenju Kapetanije. Nezvanično govoreći, najpoznatiji izdavaoci „splava na dan“ u Beogradu, „Cunami haus“, rekli su nam da Saopštenje nisu dobili i da ne žele da daju izjavu za medije. Menadžer drugog popularnog splava rekao nam je da Saopštenje takođe nije dobio, ali da njegov splav prima samo onoliko ljudi koliko je moguće kako bi se obezbedila fizička distanca od metar i po. Vlasnica „Splava na dan“ kod Ade Ciganlije kaže nam da svoj splav od početka epidemije više ne izdaje za proslave, već samo za porodice.
Inspekcija već piše prekršajne prijave
Kontrolu nad primenom odluka Lučke kapetanije Beograd, u koju spada i Saopštenje kojim se propisuje zabrana proslava i žurki, vrši Inspekcija bezbednosti plovidbe koja spada u nadležnost Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Pomoćnik ministarke građevinarstva za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Veljko Kovačević rekao je za Sputnjik da je u poslednjih šest meseci ova inspekcija imala najučestalije posete, kako preventivno savetodavne, tako i inspekcijsko pregledne.
Sa primenom poštovanja Saopštenja brodarstvu, prema Kovačevićevim rečima, počelo se 24. jula i do sada je izrečeno nekoliko prekršajnih prijava vlasnicima splavova. On naglašava da nije naloženo da se splavovi ne mogu uopšte koristiti, već da se na njima ne mogu organizovati žurke i proslave:
„Dakle, sve one aktivnosti gde ne može da se obezbedi poštovanje propisanih epidemioloških mera. S obzirom da neretko na svim društvenim mrežama možete da pronađete da se svašta radi na splavovima, da sve ono što je sprečeno da se radi na kopnu, u restoranima i drugim ugostiteljskim objektima, to se sada preliva na reke. Zbog toga je Lučka kapetanija i naše Ministarstvo reagovalo kroz ovo saopštenje brodarstvu i mi u ovom trenutku zaista efektivno kontrolišemo sprovođenje tog saopštenja.“
Kovačević ukazuje da neki ljudi još uvek nisu shvatili ozbiljnost situacije, pa ima vlasnika splavova koji javno pozivaju na organizovanje žurki, što za njega predstavlja neshvatljivu bahatost zbog koje inspekcija bezbednosti plovidbe umesto da se bavi komplikovanijim slučajevima ugrožavanja bezbednosti, mora da radi na „dovođenju u razum nekih ljudi koji su vlasnici splavova“.
