Prvih godina nakon Hristovog vaskrsenja vernici iz Damaska molili su se u kući čoveka po imenu Ananija, a u trećem veku na tom mestu su izgradili crkvu. To je jedna od najstarijih crkava na svetu, a dobila je ime El Ananija.
Pre dve hiljade godina u dom Ananije doveli su slepca, obučenog u skupe odežde, a u torbi je nosio pisma za rabine lokalne jevrejske zajednice.
Slepac se zvao Saul ili Savle. Na putu ka Damasku s njim se desilo čudo: počela je oluja, a u oči mu je udarila svetlost, toliko jaka da je oslepio. Čuo je glas: „Savle! Savle! Zašto me progoniš?“.
Mnogo kasnije apostol Pavle je otvoreno priznavao da je pre obraćanja u veru progonio hrišćane. Postoje različita mišljenja zbog čega.
„Istina, mislio sam da moram mnogo delovati protiv imena Isusa Nazarećanina. To sam činio i u Jerusalimu: kada sam dobio vlast od prvosveštenika, mnoge svetitelje sam zatvorio u tamnice, i kada su ih ubijali ja sam izdavao naredbe“, govorio je apostol Pavle o sebi.
Savle je u Jerusalimu imao ogroman autoritet. U knjizi „Dela apostolska“ navodi se da je rođen u Tarsu, na jugoistoku današnje Turske.
Religiozno obrazovanje stekao je u Jerusalimu kod Gamalila, najpoznatijeg učitelja judaizma. Pavle je pisao da je iskreno bio posvećen učenju i da je „u judaizmu bio bolji od mnogih vršnjaka“.
Međutim, njegov učitelj Gamalil je bio tolerantan prema hrišćanima. U knjizi o apostolima postoji epizoda gde se zastupao za Petra i druge apostole na zasedanjima Sanhedrina (skupštine).
U potrazi za mesijom
Američki istraživač Bart Erman tvrdi da je budući apostol progonio hrišćane i van Jerusalima, čak se uputio i u Nazaret u cilju borbe protiv „nazarenske sekte“. Kako navodi, u Pavlu je izazivala bes tvrdnja da je Isus mesija.
U prvom veku Palestina je bila pod vlašću Rimljana, kojima je narod plaćao ogromne poreze, a zbog toga su stalno izbijale pobune. Jevreji su čekali Cara Judejskog, koga je Bog obećao u Bibliji.
„Oni su pretpostavljali da će mesija biti neko veličanstven – moćan car ili ambiciozna ličnost. A ko je bio Isus za njih? Raspeti prestupnik“, ističe Erman.
Pavel je govorio o sebi kao o „sinu farisejskom“, zbog čega naučnici veruju da je ceo njegova porodica bila naklonjena tom religioznom pravcu.
Uprkos detaljnom poznavanju judaizma, Pavle je lako pronalazio zajednički jezik sa pristalicama različitih kultova – nije uzalud sebe nazivao „apostolom pagana“.
Pojedini naučnici veruju da se Pavle u mladosti sam zanimao paganizmom. Tada je u svakoj oblasti dominirala različita religija, ali sve su se zasnivale na simbiozi starogrčke i istočne mitologije. U Pavlovom rodnom gradu je carovao kult Kibele, koja je bila poštovana kao majka svih antičkih bogova.
U 19. veku se pojavila verzija da je Pavle nekada bio poštovalac kulta Kibele i da je odatle preuzeo nekoliko ideja o vaskrsenju.
Međutim, nova istraživanja pokazuju da, iako je Pavle živeo u paganskoj sredini, ipak se strogo pridržavao judaizma.
Desilo se čudo
Zašto je čovek sa bogatim poznavanjem judaizma, bogatim kulturnim korenima i mržnjom prema hrišćanima postao najveći propovednik hrišćanske vere? Istraživači tvrde da Pavle nije video Isusa Hrista tokom zemaljskog života i da se obratio u novu veru tek nekoliko godina nakon Hristovog vaskrsenja. Ipak, crkva ga je uvrstila među najveće apostole.
„Knjiga 'Dela apostolska' govori o tome da je obraćanje Pavla ka Hristu čudo. Svaki sličan događaj uslovljen je unutrašnjom spremnošću čoveka da prihvati Boga“, objašnjava profesor teologije, protojerej Maksim Kozlov.
Pavle je tražio Boga ceo život. Čak i dok je progonio hrišćane on je, prema rečima oca Maksima, tvrdo verovao da služi Bogu „svim svojim bićem“.
„On je imao blagoslov da shvati pravu istinu Hristovog učenja. Tada su se dobre crte njegovog karaktera produhovile“, ističe telog.
Nije toliko važno ko je apostol bio pre nego što se obratio u hrišćansku veru. Najveći značaj ima činjenica da je ceo život smatrao da je najvažnije da služi Bogu, zaključuje otac Maksim.
Pročitajte još:
