Svojim predlogom američki predsednik još više podgrejao „trampofobiju“

Komentarišući buru koju je u javnosti izazvala Trampova objava na tviteru, u kojoj je sugerisao da bi novembarske izbore za predsednika trebalo odložiti jer će oni „u uslovima univerzalnog glasanja poštom biti neregularni“, i činjenicu da je predsednik time stao na žulj i demokrata i republikanaca koji su listom kritikovali ovu ideju, Trifković objašnjava da Tramp nikada nije imao veliku podršku ni u jezgru republikanskog establišmenta. Zato za obe strane predstavlja svojevrsnu pretnju.

Američki predsednik još više podgrejao „trampofobiju“

„Verujem da će izbori ipak biti održani po planu, ali je činjenica da bi glasanje putem pošte prevazišlo problem koji inače imaju demokrate, a koji se ogleda u tome da veliki deo njihovog izbornog tela, naročito Afroamerikanaca, naprosto ne izlazi na birališta. Njihov odziv na predsedničkim izborima je oko tridesetak posto, što je jako nisko imajući u vidu da devedeset posto njih glasa za demokratske kandidate. Zato bi univerzalno glasanje putem pošte demokratski aktivisti bogato koristili da saberu bogatu žetvu glasova unutar te populacije, mimo svih pravila i propisa. U tom smislu odlaganje izbora za njih nije prihvatljivo“, objašnjava Trifković.

Sa druge strane, dodaje, Trampov problem je u tome što mogućnost odgađanja izbora nije privlačna ni republikanskim kongresmenima i senatorima, koji strahuju da im sa produžetkom epidemije Kovida-19 u SAD i odsustvom ekonomskog oporavaka, odlaganje ne bi išlo na ruku.

Slično razmišlja i istoričar i spoljnopolitički analitičar Saša Adamović koji kaže da nije siguran u to da postoje realne šanse da predlog predsednika bude prihvaćen.

Vrela politička jesen

„U usijanoj atmosferi koja je prisutna u Americi republikanci bi se teško usudili da pristanu na jedan takav presedan i izazovu snažne reakcije mejnstrim medija koji su listom protiv njih i Trampa. Međutim, Trampov predlog jeste utemeljen u smislu da postoji mogućnost neregularnosti na izborima, jer glasanje poštom nije nešto što je većinska praksa u SAD“, ukazuje Adamović.

Američki lider se zato, smatra naš sagovornik, s pravom pita da li je, u uslovima koji su bukvalno na ivici regularnosti, uopšte moguće održati izbore čiji će rezultati biti opšte prihvaćeni.

„Ali, u situaciji duboke podeljenosti u američkom društvu, dok su na ulicama neredi, a glave usijane i na strani Trampovih pristalica i na strani njegovih protivnika, teško je donositi bilo kakve racionalne odluke. U svakom slučaju za očekivati je da će do novembra izborna temperatura rasti do krajnjih granica, a da Ameriku pored vrućeg leta, očigledno čeka i vruća politička jesen“, napominje Adamović.

Amerika – dan posle izbora

Prema rečima Srđe Trifkovića, ono što je mnogo važnije od datuma održavanja izbora je ono što Sjedinjene Države čeka nakon njih.

„Na tim izborima će Džo Bajden biti ozbiljan takmac Trampu i to bez mnogo sopstvenog angažmana. Ali, imaćemo i najpodeljeniju Ameriku u njenog istoriji, jer još od izbijanja građanskog rata 1861. godine nećemo imati uporedivu situaciju da polovina biračkog tela ishod izbora neće taj smatrati legitimnim i prihvatljivim, kakav god on bio. Od izbora nas jedva razdvaja tri meseca i mislim da ćemo sutradan videti Ameriku koja je gorko podeljena i gde gubitnička strana njihovu legitimnost neće priznati“, kategoričan je Trifković.

Donald Tramp je u četvrtak na Tviteru napisao da će „glasanje putem pošte 2020. biti najnetačnije i sa najviše prevara u istoriji“ i „velika sramota za SAD“, i predložio odlaganje izbora sve dok ljudi ne budu mogli normalno i bezbedno da glasaju.

Datume saveznih izbora određuje Kongres, a američki Ustav ne predviđa odlaganje do inauguracije predsednika 20. januara 2021. godine.