Milošević, koji je funkcioner Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i potpredsednik hrvatske vlade iz redova srpske manjine, prisustvo u Kninu objasnio je upravo pokušajem da se napravi pomak u odnosima srpske i hrvatske zajednice kako bi moglo da dođe do poboljšanja izuzetno teškog statusa Srba. On smatra da nova vlada u Zagrebu može da garantuje smanjenje tenzija u društvu.
Iako, kako kaže, ne može da pređe preko „Oluje“ i zaboravi nevine civilne žrtve, zapaljene kuće i egzodus srpskog stanovništva, ipak ima želudac za svaku vrstu gesta za koji smatra da bi poboljšao status srpske zajednice.
Srbi na obeležavanju „Oluje“ - gest pod pritiskom
Akademik Vasilije Krestić, istoričar koji se decenijama bavi srpsko-hrvatskim odnosima, kaže da se odlazak Miloševića na obeležavanje godišnjice „Oluje“ u najkraćem može oceniti kao prilagođavanje postojećem stanju.
Na pitanje da li taj gest može nešto da promeni u odnosima dve zajednice, čemu se Milošević nada, Krestić nije optimista.
„Možda privremeno, ali trajno, uveren sam da neće promeniti, jer je atmosfera u Hrvatskoj takva da je potrebno preduzimanje drugačijih mera da bi se trajno stabilizovala situacija i da bi Srbi dobili ono mesto koje im kao nacionalnoj manjini pripada. Apsolutno nemam nikakvih iluzija i mislim da je ovaj gest posledica snažnog psihološkog pritiska, u želji da se kupi nešto što je teško kupiti“, kaže Krestić za Sputnjik.
On nema dilemu da će gest Miloševića naići i na osude, ali i dodaje - lako je nama van Hrvatske da osuđujemo.
„Mi moramo da razumemo to stanje koje je u Hrvatskoj koje ni malo nije lako. Ja nisam spreman da ih optužujem i da ih osuđujem. Pokušavam da ih razumem i shvatam da su u vrlo teškoj situaciji čim i na tako nešto moraju da pristanu“, ističe akademik.
Srbin iz Hrvatske, novinar i politički analitičar Saša Kosanović ne samo da ne osuđuje gest predsednika SNV, nego smatra da je to odavno trebalo da se desi.
Pružiti ruku pomirenja
Mada ne misli da su rat u Hrvatskoj počeli Srbi, a to je, kaže, opšte uverenje u Hrvatskoj, on podseća da taj rat nije počeo 1995. kada je bila „Oluja“, nego 1991. godine.
Kosanović napominje da je prva kuća u Kninu koja je u ratu zapaljena ona aktuelnog gradonačelnika Knina zbog toga što mu je otac bio jedan od osnivača lokalnog HDZ-a i taj isti gradonačelnik već nekoliko godina odlazi u Varivode i Gošiće i obeležava srpska stradanja.
„Mislim da je to jedini put pomirenja na ovim prostorima, da skinemo stigmu sa tih ceremonijalnih okupljanja, ma kako ga naš narod doživljavao. Naravno da Srbi koji su proterani i Hrvati koji su to napravili 1995. godine uz počinjene brojne zločine, neće imati isti pogled na te događaje“, kaže Kosanović.
On smatra da Srbi treba da pruže ruku pomirenja, a kako će ta ruka biti doživljena to, kaže, nije naš problem. Onog trenutka kada se ta ruka pruži, loptica će, kako ističe, biti prebačena na drugu stranu i pravo Srba koje je i do sada postojalo, biće još veće da zahtevaju da se kazni svaki zločin u „Oluji“.
Borba za goli opstanak
Naš sagovornik nema dilemu da je „Oluja“ bila državni projekat da se Srbi proteraju i da im se onemogući povratak, što je u potpunosti uspelo. Hrvatska je ušla u EU, Srbi se nisu vratili u Hrvatsku gde su od konstitutivnog naroda svedeni na nivo statističke greške. Zato on kaže da se sada treba boriti za svakog Srbina i za njihovo dostojanstvo, pozvavši i Srbiju da se u to uključi, ali ne tako što će da produbljuje konflikt između Hrvata i Srba.
„Ako je ovaj gest Miloševića čin koji će tome doprineti, ja ga pozdravljam. Razumem svaku suzu, svačiju frustraciju. Bombardovani smo fejsbuk statusima ljudi koji sada proklinju vođstvo Srba u Hrvatskoj, ali braćo i zemljaci uvažite činjenicu o društvenim realnostima u kojima mi živimo, da se ovde borimo za goli opstanak“, ističe Kosanović.
To je ilustrovao jučerašnjim događajem kada je U Baškoj Vodi pretučen dečko koji je nosio pravoslavni krst i Zvezdin grb na ramenu.
Zato smatra da Milošević treba da ode dignutog čela u Knin, da oda počast žrtvama srpske i hrvatske nacionalnosti i da sutradan zajedno sa premijerom i ministrima počne da radi na boljitku srpskog i hrvatskog naroda u Hrvatskoj.
Ja mislim da ne bi trebalo ići, ali...
I ovdašnji novinar i publicista Ratko Dmitrović, inače rodom iz Hrvatske, smatra da se u ovom slučaju treba kloniti osuda. To je najlakše uraditi i već ima onih koji smatraju da je to ustaški dernek koji slavi proterivanje Srba, na kome Srbi nemaju šta da traže.
„U velikoj meri to je tačno. Ja lično da se odredim, nemam nikakvu dilemu da, po mom sudu, Milošević ne bi tamo trebalo da ide. Ali ko sam ja. Mi to gledamo sa strane i nemamo pravo da osuđujemo. Na njima je da procene u kojoj meri su ugroženi Srbi u Hrvatskoj i koji čin može tu ugroženost i to stanje da poboljša“, kaže Dmitrović za Sputnjik.
On ne sumnja da će Milošević zbog odlaska u Knin doživeti osude, ali napominje da je reč o političkoj odluci Srba u Hrvatskoj. Verovatno su seli zajedno i rekli – dobro, dobili smo mesto potpredsednika vlade što Milošević jeste, ali i to da će nakon Knina, Milošević i ministar branitelja Tomo Medved otići do Grubora i pokloniti se senima pobijenih Srba u „Oluji“.
Dmitrović zato smatra da taj čin ne bi trebalo gledati crno-belo, već razumeti Srbe i razmisliti o atmosferi u kojoj su oni ostali da žive u Hrvatskoj.
On kaže da ne zna hoće li Srbima posle ovoga biti bolje, ali da sigurno ne treba osuđivati nikoga.
