Sve najvažnije centralne banke, od američkog Feda, do Evropske centralne banke i ostalih u svetu, učinile su svoje pojeftinivši zaduživanje maksimalnim sniženjem kamata. Fed je tako danas potvrdio da ostaje na kamatnoj stopi između nula i 0,25 odsto.
Đukić je uveren da će tako niske kamate ostati i u naredne dve –tri godine i da za to vreme države neće biti suočene sa teretom duga. Problem će nastati ako, uprkos preduzetim merama, ne bude oporavka privrede, a taj tempo će diktirati koronavirus koji je i dalje za naučnu javnost nepoznanica, smatra sagovornik Sputnjika.
Hiljade milijardi dolara, a rezultat neizvesan
Američki Kongres trenutno razmatra novi paket pomoći privredi i stanovništvu, težak 1.000 milijardi dolara, ali saglasnosti republikanaca i demokrata nema ni o sumi novca, ni o tome kome bi on sve bio namenjen. Tim pre što je do ovog trenutka registrovano 44 miliona ljudi koji traže pomoć zbog gubitka posla, što je do sada neviđeno.
Umesto predloženih 1.000 milijardi, demokrate bi da ta pomoć iznosi čak 3.500 milijardi dolara, što je po oceni našeg sagovornika, potpuno nerealno i jedino se može dovesti u kontekst predstojećih predsedničkih izbora i udvaranja biračima.
Sistem ne bi mogao da proguta tako veliku fiskalnu pomoć, što otvara i problem američkog duga koji se izjednačio sa BDP-om i ima tendenciju daljeg rasta, jer u 2021. sigurno neće biti zadovoljavajućeg rasta privredne aktivnosti.
Zato je, smatra on, sasvim prirodan otpor republikanaca, među kojima ima i onih koji se protive čak i usvajanju novog paketa od 1.000 milijardi, jer prema zvaničnim podacima Kongresa, 30. septembra, kada se u Americi završava budžetska godina, deficit će biti nikad veći - 3.700 milijardi dolara. Sa usvajanjem paketa od dodatnih 1.000 milijardi, on bi, međutim, mogao da naraste na 5.000 milijardi dolara.
Predsednik SAD Donald Tramp je krajem marta potpisao zakon o prvom paketu mera pomoći, težak 2.000 milijardi dolara, namenjenih za podršku malom biznisu, za produženo osiguranje za nezaposlene, kao i za neposrednu borbu protiv virusa korona. Za formiranje stabilizacionog fonda za podršku preduzeća, saveznih država i gradova, izdvojeno je 500 milijardi dolara, koliko i za pomoć svakom detetu i poreskim obveznicima sa godišnjim primanjima ispod 75.000 dolara.
Krajem aprila usvojen je još jedan paket pomoći vredan 484 milijardi dolara u najvećoj meri namenjen malim preduzećima, kao i bolnicama u borbi protiv korona virusa.
Pored toga američka centralna banka je, kako je saopštio njen šef Džerom Pauel, takođe priskočila u pomoć izašavši iz uobičajenih okvira uloge centralne banke. Ona je ponudila program mera podrške likvidnosti malim i srednjim preduzećima.
Fed je posredstvom banaka ponudio zajmove preduzećima u visini od 1.000 milijardi dolara i do danas je takvih aranžmana zaključeno u vrednosti 100 milijardi, kaže Đukić.
Za razliku od finansijske krize 2008. sada je, kako ističe, suštinski problem u realnom sektoru, u prekidu lanca proizvodnje, od ulaznih komponenti, prerade, proizvodnje do prodaje, koji još nije uspostavljen.
Pukotina u novom paketu EU
Sa tim problemom se nose i u EU i da posle nedavnog usvajanja novog paketa mera veliki posao tek čeka Evropsku komisiju. Zajedničkim zaduživanjem EU na svetskim tržištima kapitala, a rok za otplatu pozajmice je kraj 2058. godine, trebalo bi da bude obezbeđeno 390 milijardi evra bespovratne pomoći i 360 milijardi povoljnih zajmova.
„Ovaj paket je, očigledno, usvojen zato što su Nemačka i Francuska rešile da to tako mora da bude. Došlo se do kompromisa, ali su ostale pukotine u samom programu, a prvenstvo to je u kojoj meri će to što će se dati kao poklon u odnosu na ono što će biti u vidu kredita pod povoljnim uslovima, efikasno biti praćeno da bi ta sredstva zaista završila tamo za šta su i namenjena“, kaže profesor bankarstva na Ekonomskom fakultetu.
To je suština i Evropska komisija će morati da pokaže svoju moć, ili nemoć po tom pitanju, dodaje on.
Uprkos spremnosti fiskalnih i monetarnih vlasti koje nemaju izbor nego da leče ove probleme koje je izazvala pandemija, krajnja neizvesnost po pitanju rezultata ozbiljnih mera koje su svuda preduzete je, po njegovoj oceni, u činjenici što niko ne može da tvrdi do kada će virus potrajati, a onda se posledice po privredu samo multiplikuju.
„Kada je reč o servisiranju obaveza po osnovu izdatih ili emitovanih državnih hartija od vrednosti i ako se zadužujete i na desetogdišnje hartije od vrednosti plaćate kamatu koja je jedan ili ispod jedan odsto onda vam to govori da teret ili balans duga nije fenomen ili problem sa kojim će se zemlje suočavaju i sa kojim će se suočiti za dve-tri godine. Problem će nastati ako nema ekonomskog oporavka", kaže Đukić.
Dug nije problem ako...
On objašnjava da svetsko tržište ne reaguje tako plahovito, da se logika globalizacije ne može prekinuti preko noći i da bi aktiviranje velikih korporacija dovelo do ekonomskog rasta koji će učiniti dugove podnošljivim. Dobro je što je kineska privreda brzo počela da se oporavlja, jer je i pre pandemije postojala čvrsta veza između kineskih kompanija i mnogih evropskih i američkih i oporavak ukupne privrede će, smatra on, u mnogome zavisiti i od obnove te konekcije.
„Bez stope privrednog rasta američke privrede između 2,5 i tri odsto, pa i evropske, veoma je teško očekivati da dugovi budu održivi sa aspekta podnošenja tereta budućih generacija. Dug postaje održiv onog trenutka kda je stopa ekonomskog rasta veća od prosečne kamatne stope po kojoj zemlja mora da servisira sve to što se zadužila što na domaćem, što na stranom tržištu. To je suština čitavog procesa“, zaključio je Đukić.
