Naime, američki Kongres već više od godinu dana ispituje da li su ove četiri kompanije zloupotrebile premoć na onlajn tržištu, a kao kulminacija tog procesa došlo je dugo očekivano saslušanje njihovih direktora - Džefa Bezosa, prvog čoveka „Amazona“, osnivača „Fejsbuka“ Marka Zakerberga, direktora „Epla“ Tima Kuka i generalnog direktora „Gugla“ Sundara Pičaja.
Pitanja su jednako postavljali i demokrate i republikanci, a čini se da je „rešetanje“ najmoćnijih ljudi na polju tehnologija, na neki način, po prvi put ujedinilo dve strane političkog spektra u Americi od dolaska Trampa na vlast.
Saslušanje „Amazona“, „Fejsbuka“, „Epla“, „Gugla“
Komentarišući potencijalni ishod i efekte njihovog svedočenja pred Kongresom, novinar i nekadašnji dopisnik iz SAD Milan Mišić objašnjava da su ove kompanije došle pod lupu demokrata i republikanaca jer su postale izuzetno moćne, a njihova moć nije samo tehnološka već, u neku ruku, i politička. Ona se, kaže, ogleda u tome što živimo u digitalnoj civilizaciji čijih elemenata u potpunosti nismo ni svesni, a ove kompanije imaju neverovatnu količinu podataka ne samo o pojedincima, već o svemu drugom što je ključno za naše živote.
„Svi smo mi njihove mušterije i te kompanije su deo naše svakodnevice. Svakog jutra proveravamo imejl, tragamo za informacijama, koristimo proizvode Gugla ili Fejsbuka... Pomenute četiri kompanije ne opslužuju samo Sjedinjene Američke Države, već čitav svet. Dakle, reč je o nadnacionalnim korporacijama koje su, istovremeno, i vrlo značajan faktor američke „meke moći“. Tako da se ipak ne može očekivati da će Kongres da im naškodi, pa se stoga može tvrditi da je ovo saslušanje bilo više jedan politički teatar da se umiri savest, nego nešto što će doneti neke praktične posledice“, ocenjuje Mišić.
Antimonopolski zakoni u SAD su zastareli
U prilog ovoj tezi Mišić navodi da su se tehnološki moguli pojavili pred antimonopolskim odborom Kongresa, što im na neki način ide na ruku jer su antimonopolski zakoni u Americi stari oko 100 godina, stvarani u analogno vreme. Mi danas, međutim živimo u dobu digitalnih tehnologija.
„Takođe, treba imati u vidu da se „mera“ monopola ogleda u tome da li potrošači plaćaju više za robu ili uslugu koja im se isporučuje, a u ovom slučaju ne možemo da upotrebimo to merilo jer je većina servisa na platformama ovih kompanija ili besplatna ili postoji alternativa. Međutim, mora se priznati da su njihovi proizvodi ipak superiorniji od drugih, pa danas najveći deo sveta koristi Gugl pretraživač, a kada koristimo mobilne tehnologije ne možemo da izbegnemo da budemo mušterije Epla ili Gugla, koji ima drugi android operativni sistem“, primećuje naš sagovornik.
Može li se suzbiti „ekonomija nadzora“
Suština je, kada je reč o zamerkama na monopolski karakter ovih kompanija, u tome da su servisi koje oni nude – besplatni.
„Ne treba zaboraviti da kada je god nešto na interentu, u digitalnoj ekonomiji besplatno, onda smo moneta mi. Ove četiri kompanije su, u tom smislu, glavni akteri takozvane „ekonomije nadžora“ i mnogo puta smo imali prilike da pročitamo da oni o nama znaju mnogo više nego što znamo sami o sebi. Da nas odlično poznaju jer sve što radimo kada izađemo na internet ostavlja neki trag i sve to neki algormitmi obrađuju i koriste u cilju profita ovih kompanija“, kaže Mišić.
Na pitanje, da li u tom smislu Kongres može da utiče na poslovanje ovih kompanija i da se, na neki način, ograniči ta „ekonomija nadzora“, sagovornik Sputnjika kaže da će se demokrate i republikanci teško usaglasiti po tom pitanju, pre svega jer su im i motivi za ovo saslušanje u Kongresu bili različiti.
„Dok je demokratama više stalo do ekonomske strane te priče, odnosno, da li ovi giganti „gaze“ konkurenciju, republikanci su fokusirani na ono što žulja Trampa. To je, pre svega, da li ove kompanije koriste svoju moć da manipulišu informacijama i da li imaju, na neki način, neke „filtere“ koji sprečavaju širenje konzervativnih mišljenja. Tako da neka zajednička akcija ove dve partije usmerena ka ovim kompanijama teško da je opcija. Drugi problem je taj što bi bilo kakvo ograničavanje akcija ovih kompanija, u neku ruku zadiralo u slobodu izražavanja, što je suštinski element američkog političkog sistema, pa je svaka intervencija u tu oblast vrlo delikatna i neizbežno obojena politikom“, ukazuje Mišić.
Ipak, on dodaje, treba imati u vidu da polako postaje svetski trend da pojedine države i regioni, poput Evropske unije, pokušavaju da obuzdaju ove tehnološke gigante, tako što će ih oporezovati ili na neki drugi način. Turska je, recimo, upravo uvela kontrolu društvenih mreža.
„Pošto se danas govori o deglobalizaciji i vraćanju suverenizmu, za očekivati je da će biti pojedinačnih nacionalnih pokušaja da se moć ovih kompanija, na neki način, suprimira i reguliše. Ali, u ovom trenutku je teško zamisliti kako bi to moglo praktično da se sprovede“, zaključuje Mišić.